Porast broja endokrinoloških bolesti najveći je kada se radi o gojaznosti, dijabetesu i bolesti štitaste žlezde, ali primećen je i povećan broj pacijenata sa endokrinološkim tumorima.

Mere kojima se smanjuje rizik od ovih oboljenja do sada nisu dale rezultate, jer ih je teško primenjivati uz ubrzani, savremeni način života.

Nova istraživanja, ipak, svakodnevno otkrivaju nove načine za smanjenje rizika od bolesti, ali za potvrde novih načina lečenje i prevencije potrebno je vreme.

U intervjuu za "Novosti", akademik profesor dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i specijalista endokrinologije, kaže da je primećeno da susptance iz hrane ili one koje nas okružuju, mogu da budu endokrini remetilački faktor, ali ovo je samo jedno od novih područja istraživanja i nije utvrđeno do koje mere je ovaj mehanizam raširen.

- Pokazalo se da pojedine supstance mogu da remete funkciju hormona - kaže prof. Lalić.

- Utvrđeno je da u zemljama ili krajevima u kojima se nalaze određene fabrike ili postoji povećana upotreba nekog proizvoda, može da dođe do neočekivano lošeg efekta na endokrini sistem: poremećaja polnih hormona, funkcije štitne žlezde, dijabetesa.

Studije su pokazale da određene supstance mogu da deluju štetno, ali još nemamo zvanične dokaze niti preporuke.

Povezane vestiOVO JE NAJBOLJI DORUČAK ZA ŠEĆERAŠE: oborite visok šećer jelom koje košta samo 15 dinara!

Koje bolesti su najčešće?

- Tri najveće grupe endokrinoloških bolesti su dijabetes, gojaznost i oboljenja štitne žlezde. One čine oko 80 odsto svih endokrinoloških oboljenja. Tu su zatim poremećaji nivoa masti, odnosno dislipidemija, mada je to prvenstveno metaboličko oboljenje, kao i endokrini tumori.

Koji broj pacijenata u Srbiji pati od ovih bolesti?

- Od dijabetesa boluje između osam i devet odsto populacije u Srbiji. To je oko 700.000 pacijenata, od kojih je 450.000 dijagnostikovano, dok ostalima još nije otkrivena ova dijagnoza.

Učestalost gojaznosti je nešto veća nego dijabetesa tipa 2. Smatra se čak da se polovina stanovništva u Srbiji prema određenim krakteristikama može smatrati gojaznim.

Oboljenja štitne žlezde su nešto manje masovna.

Koliko je gojaznost ozbiljan endokrinološki problem i kakve posledice može da ima?

- Gojaznost je metabolički poremećaj koji se odlikuje prekomernom telesnom težinom.

Ono što je opasno jeste činjenica da prekomerna telesna težina ide uporedo sa poremećajima koji nisu vidljivi, poput promena u strukturi ćelija masnog tkiva.

One dovode do mnogobrojnih oštećenja tkiva i zapaljenja. Uvećane masne ćelije luče hormone koji deluju na jetru, mišićno tkivo i mozak, zatim izazivaju komplikcije gojaznosti koje su vrlo ozbiljne, kao što je dijabetes tipa 2.

Povezane vestiČIME U TELU UPRAVLJA ŠTITNA ŽLEZDA: 5 organa na čije zdravlje utiče poremećena tiroida

Smatra se da gojaznost prethodi pojavi tipa dva dijabetesa?

- Određena istraživnja u Americi pokazala su da ono što je gojaznost jedne godine, to će biti dijabetes u sledećem vremenskom intervalu.

Ako posmatrate indeks telesne mase i upoređujete ga sa rizikom od nastanka dijabetesa, videćete da je rizik mali kod osoba koje imaju normalan indeks telesne mase.

Kako su ove dve bolesti povezane?

- Nakon što osoba postane gojazna, dolazi do pritiska na metaboličke procese.

Pankreas ili gušterača koja luči insulin će vremenom popustiti i kod osoba koje imaju predispozicije za dijabetes, doći će do nastanka ove bolesti. To su dva različita oboljenja, ali imaju mnogo preklapanja.

U porastu su i endokrinološki tumori?

- Svuda u svetu u porastu su tumori koji se ubrajaju u endokrinološka oboljenja. To su tumori koji luče hormone ili tumori endokrinih žlezda, a koji su rezultat porasta broja malignih oboljenja.

S druge strane, benigni tumori se posmatraju kao promena građe, predstavljaju izraslinu i ne sadrže maligne ćelije. Oni nisu rezulatat delovanja hormona štitaste žlezde, ali uglavnom su rezultat lokalnih faktora rasta koji su aktivirani kod takvih pacijenata.

U kojoj meri stres može da doprinese nastanku endokrinoloških bolesti?

- Stres je važan faktor, jer mobiliše hormonski odgovor koji deluje negativno na organe u kojima nastaju bolesti.

Stresna situacija dovodi do promena u centralnom nervnom sistemu i nervnim ćelijama, koje mogu da podstaknu procese povećanog uzimanja hrane, inhibiraju prekidanje uzimanja hrane i dovode do stvaranja velikih masnih ćelija i gojaznosti.

Stres je važan faktor u razvoju tipa dva dijabetesa, jer podstiče formiranje insulinske rezistencije, otežava delovanje insulina na perifernim tkivima i dovodi do razvoja bolesti.

Stres najviše utiče na bolesti štitaste žlezde?

- Kod štitne žlezde, stres može da deluje preko centralnog nervnog sistema, dovodeći najčešće do povećane funkcije štitaste žlezde. Uticaj stresa je zapravo veći nego što je slučaj kod dijabetesa i gojaznosti.

U lečenju povećane funkcije štitaste žlezde, jedan od elemenata lečenja je upravo presecanje delovanja stresa uz pomoć lekova, koji deluju na nivou centralnog nervnog sistema i smiruju stres.

MINI VODIČ KROZ HORMONALNE PROMENE: vi ste gazda, hormoni moraju da slušaju

Koji endokrinološki poremećaji su najčešći kod dece?

- Moguća su oboljenja štitaste žlezde, ali osnovni fokus je u stvari na hormonima koji regulišu rast.

Kod njih se najčešće javlja sindrom niskog rasta, koji je rezulatat nedovoljnog delovanja hormona rasta ili kompleksnijeg sindroma, koji uključuje hormone drugih žlezda.

To je fokus endokrinologije koji je izvan dijabetesa, gojaznosti i štitaste žlezde, a koji je karakterističan u pedijatriji.

Da li je moguće sprečiti dalji porast obolevanja od endokrinoloških bolesti?

- Uprkos merama koje su preduzete za smanjenje broja pacijenata sa dijabetesom i gojaznošću, na promenu načina života se često ne može uticati, zato što je rezultat socijalnih faktora.

Nažalost, faza tranzicije koja predstavlja početak ekonomskog napretka vezana je za neredovne obroke, mnogo stresa i iscrpljujuća zanimanja, što je sve teren za nastanak mnogobrojnih oboljenja.

Različite mere prevencije nisu dale rezultate, iako se mnogo radilo na tome.

Zna se dobro koje mere mogu da preveniraju bolesti, ali je njihovo sprovođenje u svakodnevnom životu veoma teško, jer bi to značilo temeljnu promenu načina života i onemogućilo ljude da ostvare životne ciljeve.

Da li su endokrinološkim oboljenjima podložniji muškarci ili žene?

- Kada su u pitanju dijabetes i gojaznost, tu nema razlike. Oboljenja štitne žlezde, naročito hiperfunkcije, nešto su češća kod žena. Ali, postoji značajan broj muškraca sa ovim oboljenjima, tako da se ne može govoriti o drugačijem hormonskom sklopu kao uticaju na nastanak bolesti.

Izvor: Novosti