Ksenoestrogeni mogu da dovedu do karcinoma dojke, fibroida, neplodnosti, endometrioze, policističnih jajnika, PMS...
Od ranih pedesetih godina do danas proizvedeno je oko 3500 novih hemikalija koje su pronašle put do hrane koju svakodnevno jedemo. Lekarka i nutricionistkinja dr Lejla Kažinić Kreho otkriva nam sve o ksenoestrogenima, kako ćemo ih prepoznati i zašto ih je dobro izbegavati!
Promenili smo način ishrane i danas se hranimo sasvim drukčije nego pre 40 godina. Tehnologija proizvodnje hrane znatno je napredovala, zbog čega danas na policama prodavnica imamo izobilje raznih prehrambenih proizvoda pa smo i sami postali mnogo izbirljiviji. Postajemo sve više svesni važnosti izbora zdravih namirnica, što su prepoznale i multinacionalne kompanije i stvorile „funkcionalnu hranu“, odnosno namirnice koje imaju zdravstvene dobrobiti. Pijemo „pametne napitke“, jedemo niskokalorične, niskomasne proizvode, namirnice bez šećera, s veštačkim šećerima...
No upravo se u tom mnoštvu kriju brojne zamke. Od ranih pedesetih godina do danas proizvedeno je oko 3500 novih hemikalija koje su pronašle put do hrane koju svakodnevno jedemo.
Ksenoestrogeni
Insekticidi kao što su organofosfati, nitrati i pesticidi koriste se u uzgoju hrane, a sintetski steroidi dodaju se u hranu životinja u uzgoju kako bi brže rasle. Tu su još i antibiotici koji se danas rutinski dodaju u životinjsku hranu i na kraju dospevaju na naš tanjir. U hranu se stavljaju i pojačivači ukusa, supstance koje se dodaju voću i povrću kako bi se, kad je ubrano, duže održalo u hladnjačama i na policama, a tu su i hemikalije iz plastike...
Popis je beskonačan, a delovanje svih tih supstanci sličan – sve one mogu da imitiraju hormone u telu i naruše prirodnu hormonsku ravnotežu i posledično prouzrokuju promene u mnogim sistemima u našem organizmu. Danas te hemikalije naučno nazivamo jednim imenom – ksenoestrogeni.
Rezultat njihovog unosa sve je veći broj karcinoma dojke, fibroida, neplodnosti, endometrioze, policističnih jajnika, PMS...
Treba čitati etikete na proizvodima i informisati se šta složeni nazivi govore o sastavu hrane. No etiketa ponekad ne otkriva sve. Zato su ovo važne informacije o tome kako prepoznati zdravu hranu i kako maksimalno smanjiti unos ksenoestrogena u organizam. Hrana je put u zdravlje, treba je oprezno birati...
Kako prepoznati zdravo meso?
Uživanje u mesu ne mora biti loša prehrambena navika, sve dok ga umereno unosimo, jedemo što manje mastan komad i, naravno, komad koji nije zagoreo. Idealan izbor bio bi ekološki komad mesa koji ne sadrži hemikalije, hormon rasta i antibiotike. Takvo se meso može prepoznati po nekim osobinama.
Meso, inače, sadrži visokokvalitetne proteine, zasićene masti i holesterol, što održava zadovoljavajuću razinu testosterona, naročito važnu za mišićnu masu muškarca. Crveno meso odličan je izvor cinka, vitamina B12 i željeza. Ako je ekološko, nije ga loše povremeno imati na jelovniku. Ali ako jedemo meso gajeno brzim, modernim metodama, unosimo herbicide i pesticide, više zasićenih masti, hormona rasta i antibiotika. Sve to jetra mora da preradi u jedinjenja koja više nisu opasna za nas i da ih pripremi ih za uklanjanje iz organizma, što je zaista naporan posao.
KOJE MESO JE ZDRAVO A KOJE JE OPASNO ZA LJUDSKO ZDRAVLJE
Životinja koja se slobodno kreće na otvorenom, kako joj je priroda i namenila, jede travu i tako unosi hlorofil, osnovni element u fiziologiji biljke koju zato nazivaju i biljnom krvi. Hlorofil je bogat magnezijumom, čija je forma slična našem hemoglobinu, te ostalim fitonutrijentima, zbog čega je meso životinja gajenih na otvorenom bogatije omega-3 esencijalnim kiselinama (150 mg/115 g mesa).
Hemikalije na našem tanjiru
Životinje u intenzivnom uzgoju stoje stisnute jedna uz drugu, bez prostora za kretanje, i jedu ono što se stavi pred njih, a najčešće su to žitarice uzgojene pomoću herbicida i pesticida. Te hemikalije na kraju završe na našim tanjirima! Zdrava razmera omega-6 i omega-3 esencijalnih masnih kiselina iznosi 2:1, a meso životinja hranjenih žitaricama uopće ne mora sadržavati omega-3 masne kiseline, ali zato sadrži hormone rasta i antibiotike.
