Od ranih pedesetih godina do danas proizvedeno je oko 3500 novih hemikalija koje su pronašle put do hrane koju svakodnevno jedemo. Lekarka i nutricionistkinja dr Lejla Kažinić Kreho otkriva nam sve o ksenoestrogenima, kako ćemo ih prepoznati i zašto ih je dobro izbegavati!
Promenili smo način ishrane i danas se hranimo sasvim drukčije nego pre 40 godina. Tehnologija proizvodnje hrane znatno je napredovala, zbog čega danas na policama prodavnica imamo izobilje raznih prehrambenih proizvoda pa smo i sami postali mnogo izbirljiviji. Postajemo sve više svesni važnosti izbora zdravih namirnica, što su prepoznale i multinacionalne kompanije i stvorile „funkcionalnu hranu“, odnosno namirnice koje imaju zdravstvene dobrobiti. Pijemo „pametne napitke“, jedemo niskokalorične, niskomasne proizvode, namirnice bez šećera, s veštačkim šećerima...
No upravo se u tom mnoštvu kriju brojne zamke. Od ranih pedesetih godina do danas proizvedeno je oko 3500 novih hemikalija koje su pronašle put do hrane koju svakodnevno jedemo.
Ksenoestrogeni
Insekticidi kao što su organofosfati, nitrati i pesticidi koriste se u uzgoju hrane, a sintetski steroidi dodaju se u hranu životinja u uzgoju kako bi brže rasle. Tu su još i antibiotici koji se danas rutinski dodaju u životinjsku hranu i na kraju dospevaju na naš tanjir. U hranu se stavljaju i pojačivači ukusa, supstance koje se dodaju voću i povrću kako bi se, kad je ubrano, duže održalo u hladnjačama i na policama, a tu su i hemikalije iz plastike...
Popis je beskonačan, a delovanje svih tih supstanci sličan – sve one mogu da imitiraju hormone u telu i naruše prirodnu hormonsku ravnotežu i posledično prouzrokuju promene u mnogim sistemima u našem organizmu. Danas te hemikalije naučno nazivamo jednim imenom – ksenoestrogeni.
Rezultat njihovog unosa sve je veći broj karcinoma dojke, fibroida, neplodnosti, endometrioze, policističnih jajnika, PMS...
Treba čitati etikete na proizvodima i informisati se šta složeni nazivi govore o sastavu hrane. No etiketa ponekad ne otkriva sve. Zato su ovo važne informacije o tome kako prepoznati zdravu hranu i kako maksimalno smanjiti unos ksenoestrogena u organizam. Hrana je put u zdravlje, treba je oprezno birati...
Kako prepoznati zdravo meso?
Uživanje u mesu ne mora biti loša prehrambena navika, sve dok ga umereno unosimo, jedemo što manje mastan komad i, naravno, komad koji nije zagoreo. Idealan izbor bio bi ekološki komad mesa koji ne sadrži hemikalije, hormon rasta i antibiotike. Takvo se meso može prepoznati po nekim osobinama.
Meso, inače, sadrži visokokvalitetne proteine, zasićene masti i holesterol, što održava zadovoljavajuću razinu testosterona, naročito važnu za mišićnu masu muškarca. Crveno meso odličan je izvor cinka, vitamina B12 i željeza. Ako je ekološko, nije ga loše povremeno imati na jelovniku. Ali ako jedemo meso gajeno brzim, modernim metodama, unosimo herbicide i pesticide, više zasićenih masti, hormona rasta i antibiotika. Sve to jetra mora da preradi u jedinjenja koja više nisu opasna za nas i da ih pripremi ih za uklanjanje iz organizma, što je zaista naporan posao.
KOJE MESO JE ZDRAVO A KOJE JE OPASNO ZA LJUDSKO ZDRAVLJE
Životinja koja se slobodno kreće na otvorenom, kako joj je priroda i namenila, jede travu i tako unosi hlorofil, osnovni element u fiziologiji biljke koju zato nazivaju i biljnom krvi. Hlorofil je bogat magnezijumom, čija je forma slična našem hemoglobinu, te ostalim fitonutrijentima, zbog čega je meso životinja gajenih na otvorenom bogatije omega-3 esencijalnim kiselinama (150 mg/115 g mesa).
Hemikalije na našem tanjiru
Životinje u intenzivnom uzgoju stoje stisnute jedna uz drugu, bez prostora za kretanje, i jedu ono što se stavi pred njih, a najčešće su to žitarice uzgojene pomoću herbicida i pesticida. Te hemikalije na kraju završe na našim tanjirima! Zdrava razmera omega-6 i omega-3 esencijalnih masnih kiselina iznosi 2:1, a meso životinja hranjenih žitaricama uopće ne mora sadržavati omega-3 masne kiseline, ali zato sadrži hormone rasta i antibiotike.
Meso životinja hranjenih travom sadržavaće upola manje zasićenih masnih kiselina, zbog čega sadrži manje kalorija i, što je još važnije, zdravije je za naš krvotok.
Prehrana takvim mesom omogućuje unos čak tri puta više vitamina A i E te do pet puta veći unos konjugirane linolenske kiseline (CLA). CLA je materija koju proizvode krave i drugi preživači od trave koju pasu.
Više od 300 istraživanja potvrdilo je da ova masna kiselina povoljno deluje u terapiji karcinoma i dijabetesa kao i u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Kako da prepoznate zdravo meso?
Meso ne bi trebalo da ima jači miris (naravno, osim divljači). Ne kupujte meso čije su ivice suve, ako na površini primetite delove koji su gotovo izgubili boju, ili na njemu ima grubljih udubina. To ukazuje na to da je meso staro, da je bilo dugo uskladišteno ili da je dugo putovalo do odredišta, a takvo na neki način mora biti tretirano kako bi se održalo do dolaska u prodavnicu.
Antibiotici i hemikalije mogu se i ubrizgati u meso kako bi mu se produžio rok trajanja na policama, što se naročito primjenjuje kod piletine. Ako primetite smeđkaste mrlje ispod kože živine koju nameravate da upotrebite, potopite meso u sirće kojem ste dodali soli i ostavite da stoji nekoliko sati.
Nakon toga dobro isperite vodom. Osušite ga i tek tada pripremite jelo. Tako ćete otkloniti antibiotike iz mesa. Naime, sirće meso čini mekšim pa štetne supstance lakše izlaze iz njega.
Meso uvek kupujte od proverenog mesara koji vam može pomoći da izaberete što kvalitetniji komad. Nikada nemojte uzimati meso od nepoznatog prodavca, naročito ako ga prodaje po nižoj ceni.
Ako ne možete da nabaviti ekološki komad mesa, izaberite i jedite ono koje nema vidljivih masnoća jer se toksini iz prehrane nakupljaju u masnom tkivu životinje.
Naročito izbegavajte kobasice i razne vrste pita za koje niste sigurni kakvo je meso upotrebljeno.
Ne bi trebalo jesti više od tri mesna obroka nedeljno, a idealno bi bilo da to bude jedan. Komad crvenog mesa za jedan obrok ne bi trebalo da bude veći od vašeg dlana. Ograničavanjem količine smanjićete i unos patogenih supstanci.
Kakvo mleko kupujete?
Mleko sadrži proteine, kalcijum, magnezijum i važno je za zdrav rast i razvoj kostiju dece. Mleko životinje hranjene travom sadrži čak 500 posto više CLA nego ono životinje hranjene žitaricama (Journal of Dairy Science, 1999.).
Međutim, u industrijskoj proizvodnji mleka trava je poslednje što se stavlja pred kravu. Naprimer, proizvođači mleka u SAD, jednoj od najrazvijenijih zemalja sveta, svoje proizvode danas ne smeju da prodaju u Evropi i to zbog upotrebe genetski proizvedenih hormona koji se daju kravama, a koji mogu izazvati niz neželjenih zdravstvenih problema. Veštački proizveden hormon poznat kao BST u toj se zemlji daje kravama kako bi se povećala proizvodnja mleka, i to za oko 20 posto.
Antibiotici i hormoni u hrani
Taj isti hormon stimuliše jetru da proizvode više IGF1, hormona sličnog insulinu, koji prirodno imaju i ljudi i krave. Nažalost, taj će hormon često izazvati infekciju kod krava te će im se dati antibiotik.
Mleko krave koja je primila ove hemikalije, koje danas nazivamo ksenoestrogenima, proći će proces pasterizacije koji će ubiti štetne bakterije, ali, nažalost, neće uništiti hormon IGF1 kao ni ostatke antibiotika.
Stoga ćemo pijenjem takvog mleka i sami unositi antibiotike u organizam, čime povećavamo otpornost na njihovo delovanje u trenucima kad nam doista trebaju. S druge strane, višak hormona IGF1 kod ljudi se povezuje s povećanim rizikom od karcinoma dojke, prostate i debelog creva. To potvrđuje i novije istraživanje sa Univerziteta Harvard (Physicians Health Study) u kojemu je učestvovalo više od 20.000 muškaraca lekara.
Oni koji su redovno pili mleko sa spornim hormonima bili su izloženi 40 posto većem riziku oboljevanja od karcinoma prostate. Nije ni čudo stoga što je EU uvela zabranu prodaje ovakvih mlečnih proizvoda.
Inače, CLA - konjugirana linolna kiselina nalazi se u mesu i mleku krava i ostalih preživara. Više od 300 istraživanja ovu masnu kiselinu povezuje s pozitivnim delovanjem u terapiji karcinoma i dijabetesa kao i sa zdravljem srca.
Istraživanje sa skandinavskog instituta Kjeller u Norveškoj na 80 pretilih pacijenata pokazuje da su oni koji su uzimali CLA tijekom programa mršavljenja – nakon što su se ponovno počeli gojiti – dobili 50 posto mišićne i 50 posto masne mase, u odnosu na skupinu koja nije uzimala ovaj suplement i koja je imala očekivano 25 posto mišićne, a 75 posto masne mase. Još zanimljivije istraživanje objavljeno je 2000. godine u stručnom časopisu Journal of Nutrition. Grupa ispitanika koja je uzimala CLA smanjila je ukupnu masnoću za 20 posto i izgubila na masi prosečno 3,5 kilograma, iako nije bila na dijetnim programima.
CLA pomaže u jačanju imuniteta, smanjenju holesterola i triglicerida, povećava osetljivost ćelija na insulin i smanjuje abdominalnu debljinu, što je čini prikladnom za tretman smanjenja prekomerne mase. Dnevna količina za postizanje gubitka mase jest 3,4 grama. Nedostatak tog suplementa jest to što insulinska ravnoteža može postati zavisna od njega ako se duže uzima. Zato oni koji uzimaju CLA moraju da ga uklope uz fizičko vežbanje i da ga nstave kad prestanu da uzimaju suplement.
Izvor: Sensa.hr
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.