Mentalno zdravlje poslednjih godina konačno dobija pažnju koju zaslužuje. Sve češće govorimo o depresiji, anksioznosti i bipolarnom poremećaju, ali stigma je i dalje prisutna – naročito među mladima. Upravo zato književnost može biti snažan saveznik: ona daje oblik unutrašnjim borbama i pokazuje da niko nije sam u svom iskustvu.
Dve knjige koje su nedavno stigle pred domaće čitaoce upravo to dokazuju. Zbirka poezije „Nije bol prava linija” Kristine Simonović i roman „Sve miriše na spas” Danijelea Menkarelija, po kome je snimljena i Netflix serija, otvaraju prostor za razgovor o poremećajima raspoloženja, stigmatizaciji i važnosti traženja pomoći.
Književnost kao ogledalo bipolarnog poremećaja
U zbirci „Nije bol prava linija” Kristina Simonović oblikuje pesme tako da čitalac oseća ritam bipolarnog ciklusa – od manične euforije do depresivnih padova. Na taj način, umetnički izraz postaje i lično svedočanstvo, ali i most ka razumevanju jednog složenog poremećaja.
Kristini je sa 25 godina dijagnostikovan bipolarni afektivni poremećaj. Bolest se manifestuje promenama raspoloženja – od duboke depresije do ekstremne euforije – koje se ponekad brzo smenjuju, a ponekad traju danima.
Pitali smo Kristinu Simonović:
„Vaša zbirka je strukturirana poput bipolarnog ciklusa. Koliko vam je bilo važno da čitaoci prepoznaju taj ritam vaših emocionalnih stanja – od bola i besa, preko depresije, do faza kada se osećate odvojeno od svega?”
„Čitav spektrum ljudskih osećanja je kompleksan, ume biti itekako intenzivan. Bitno mi je da čitaoci pronađu sebe kao ljude u gomili emocija kroz koje i sami prolaze i koje umeju da idu i gore i dole, napred pa nazad. Da time razumeju da nam je emotivni spektar isti, ali je kod ljudi sa bipolarnim poremećajem intenzivniji i opasniji po zdravlje. Da ih provozam ringišpilom da bi na kraju vožnje došli do empatije, razumevanja i širenja svesti. Ne samo o tuđem mentalnom zdravlju, u ovom konkretnom slučaju mom, već i njihovom!”
Sedam dana u bolnici – suočavanje sa maničnom depresijom
Italijanski pisac Danijele Menkareli u romanu „Sve miriše na spas” prikazuje sedam dana obavezne hospitalizacije mladog čoveka sa dijagnozom manične depresije. Kroz njegovu priču otvara se pitanje šta znači biti „normalan” i koliko je važno društveno razumevanje.
Knjiga je u Italiji postala bestseler, a Netflix adaptacija dodatno je doprinela vidljivosti teme. Serija je emitovana od oktobra 2022, a druga sezona je izašla 26. septembra 2024.
Pitali smo Danijelea Menkarelija:
„Da li smatrate da književnost i popularna kultura mogu pomoći u destigmatizaciji mentalnih tegoba — posebno manične depresije — i kakav je njihov potencijal u radu sa mladima?”
„Književnost je politički gest, pokušaj da se uspostavi autentičan odnos čoveka sa samim sobom, čoveka sa svetom, brišući stereotipe i tabue, kao što je to slučaj sa mentalnim bolestima, stvarnošću koja oduvek pripada ljudskoj prirodi. Mladi su po tom pitanju veoma otvoreni, a na nama odraslima je da im damo prave reči, pravu perspektivu — i kada je reč o mentalnim bolestima, i kada je reč o svemu što se tiče složenosti postojanja.”
Zašto su ove knjige važne
Oba autora pokazuju da književnost nije samo umetnost, već i terapija, edukacija i podrška. Kroz priče i pesme otvara se prostor da se oseti empatija, da se prepozna sopstveno iskustvo i da se smanji osećaj izolovanosti.
Za mlade ljude, koji su posebno osetljiva grupa, ovakve knjige mogu biti dragocene – jer pružaju i utehu, i hrabrost da se potraži pomoć.
Kada se spoje književnost i zdravlje, dobijamo moćan alat: umetnost koja ne samo da leči, već i povezuje. Kristina Simonović i Danijele Menkareli svojim delima poručuju: niste sami u svojim borbama.