INSULINSKA REZISTENCIJA NIJE BOLEST: ko treba da radi test opterećenja šećerom i kad se terapija prekida

Insulinska rezistencija postala je "moderno oboljenje" koje danas čini se, ima gotovo svaka druga žena.

U intervjuu za "Novosti", profesor dr Svetlana Spremović Rađenović, ginekolog - endokrinolog Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, kaže da insulinska rezistencija nije bolest, već stanje koje treba lečiti kada je u sklopu kliničke slike određenih bolesti. 

- Test oralnog opterećenja šećerom - OGTT se rade mnogo češće nego ranije - kaže profesor doktor Svetlana Spremović Rađenović. - Veliki broj pacijenata pije razne lekove, često nepotrebno, ni sami ne znaju zbog čega. Ako ne postoji problem kao što su gojaznost ili policistični jajnici, pitanje je kakva je korist od terapije, da li pacijenta uopšte treba "lečiti" i šta treba da bude prva linija terapije.

Jeste li primetili povećan broj pacijenata sa ovim problemom?

- Testovi se sada rade nekontrolisano i mnogo češće se uključuju terapije. Jedan od zadataka nedavno osnovanog udruženja ginekološke endokrinologije biće da se odrede i ujednače kriterijumi i granice da bi se tačno znalo kako se radi test, kako se tumači i kada treba uključiti terapiju.

Ko zaista treba da uradi test opterećenja šećerom?

- Prisustvo insulinske rezistencije treba da se proveri kod žena koje imaju probleme kao što su gojaznost, policistični jajnici, pojačana maljavost ili neuredni ciklusi.

U tom slučaju, ako se pokaže da zaista postoji IR, to se reguliše lekovima.

Ako žena nema nikakav zdravstveni problem, ne postoji razlog za dijagnostiku niti terapiju, jer nema utvrđenih smernica, niti se zna da li postoji korist od lečenja.

Metabolizam šećera treba da testiraju žene koje imaju infertilitet, pobačaje ili srodnike obolele od dijabetesa.

U TRUDNOĆI SE TERAPIJA PREKIDA

Da li se kod žena koje žele da ostanu u drugom stanju, lečenje sprovodi na isti način?

- Ženi koja ima policistične jajnike i insulinsku rezistenciju terapija će pomoći da ostane trudna. U trudnoći se terapija prekida i posle trudnoće se nastavlja. Nema razloga u ranoj trudnoći uzimati lekove za koje nije dokazano da su neškodljivi, naročito zato što visoki insulini embrionu ne smetaju.

Šta je sa ženama koje imaju povišen insulin, a nemaju nikakve tegobe?

-. Nekim ženama je potrebno više insulina da bi šećer ušao izkrvotoka u ćelije i njih treba pratiti, jer zaista imaju veći rizik da dobiju dijabetes kasnije tokom života ili u trudnoći. Ukoliko insulinska rezistencija nije u sklopu policističnih jajnika, ne zna se da li postoji zdravstvena korist od terapije. Još uvek nema dovoljno medicinskih dokaza da klorist postoji.

Koliko često je gojaznost povezana s rezistencijom na insulin?

- Masno tkivo je rezistentno na insulin, posebno oko pojasa. Zbog toga kod 70 odsto pacijetkinja koje imaju policistične jajnike i gojaznost, postoji IR. Prvi korak je da smanje telesnu težinu i to je najvažnije. Samo pet odsto manja težina poboljšava zdravlje i reguliše ciklus. Lekovi se uključuju kako pacijent ne bi imao nagle skokove i padove insulina, koji dovode do napada gladi i prejedanja.

Ipak, IR može da postoji kod onih koji nisu gojazni?

- To uopšte nije retko. Oko 40 odsto pacijentkinja koje imaju policistične jajnike i IR, zapravo nije gojazno. Takođe, ako je struktura tela takva da ima puno masti i malo mišića, uz policističen jajnike, to je takođe stepen insulinske rezistencije. U tom slučaju kod negojaznih mora da se uključi terapija kako bi se regulisao ciklus. Naravno uz redovno vežbanje, kao i kod gojaznih.

Koliko promena ishrane mora da bude radikalna?

- Kad neko ima insulinsku rezistenciju, bez poremećaja metabolizma šećera, on nema potrebe za dijetom,, niti da se lišava voća i povrća. Treba da se hrani zdravo, što podrazumeva da se beli šećer i belo brašno ne jedu često: ne bi trebalo da kolač, keks, procesuirani slatkiš i ugljeni hidrati budu deo svakodnevne ishrane. To može da pogorša stanje, dovede do gojaznosti i napravi još jednu stepenicu ka dijabetesu. Insulin podstiče osećaj gladi, a gojaznost lučenje insulina, i to je začarani krug.

Kakve posledice može da izazove IR ako se ishrana ne promeni i ako se ne vežba?

- Ukoliko se simptomi dugo ignorišu, to može kroz određeni vremenski period da dovede do obolevanja na endometrijumu, materičnoj sluznici ili metaboličkog sindroma. Kod adolescenata će napraviti problem neurednih ciklusa i neregularnih krvarenja, dok kasnije tokom života može da dođe do steriliteta i rizika od dijabetesa, naročito ukoliko se žena ugoji, doživi stres ili promeni životnu sredinu.

Koliko su se lekovi pokazali efikasnim?

- Metformin je lek koji se odavno koristi za regulisanje metabolizma šećera, tako što pojačava dejstvo insulina. Osim što može da izazove gastrične tegobe i mučninu, nema ozbiljnih neželjenih dejstava. Osim toga, postoje različiti suplementi koje telo lakše podnosi, ne izazivaju tegobe i delotvorni su kod mnogih pacijenata sa IR, ukolikonemaju dijabetes i preddijabetes. Pacijentkinja se bolje oseća, manje je gladna, ciklusi su uredniji, jajnici normalno rade, smanjuje se rizik za metaboličko i ginekološko obolevanje.

Koliko traje lečenje?

- Policistični jajnici su urođena bolest, koja bi trebalo da se leči hronično i dugotrajno. Ako se dokaže da neko ima metabolički problem, lečenje traje kroz duže periode života, jer je receptor u telu zauvek promenjen. Pacijenti uzimaju terapiju koja će uravnotežiti insulin i redovno se kontroliše.

Tekst: A. Vasić

Izvor: Novosti