ZAŠTO JE RANITIDIN OPASAN: koje supstance u leku za kiselinu su kancerogene

Da li su pacijenti koji su pili "ranitidin", lek za smanjenje stvaranja želudačne kiseline, a koji sadrži nečistoće N-nitrozodimetilamin (NDMA), zbog čega je pre tri nedelje povučen sa tržišta u Srbiji, u opasnosti od pojave raka, pitanje je koje zasad još neće dobiti odgovor.

Prema istim informacijama, reč je o drugom proizvođaču u odnosu na one od pre tri nedelje, ali je razlog za povlačenje ostao isti - i oni sadrže supstancu NDMA, baš kao i prethodni povučeni lekovi 27. septembra, koju je Evropska agencija za lekove (EMA) ocenila kao verovatni humani kancerogen, tj. izazivač raka kod ljudi.

- EMA će proučiti podatke kako bi procenila jesu li bolesnici koji koriste „ranitidin“ pod bilo kakvim rizikom od NDMA, te će obavestiti javnost čim informacije budu dostupne - navedeno je na sajtovima srpske (ALIMS), ali i Hrvatske agencije za lekove (HALMED), koja je, takođe, obavestila javnost da se ti lekovi povlače iz Hrvatske.

Odgovarajući na pitanje da li su građani koji su pili „ranitidin“, koji je sadržao NDMA u potencijalnoj opasnosti od dobijanja kancera, prof. dr Slobodan Čikarić, jedan od najčuvenijih srpskih onkologa i bivši direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže za Kurir da bi trebalo poslušati Evropsku agenciju za lekove.

- I to u vezi sa onim delom da je ta supstanca verovatni humani kancerogen. Dakle, ako oni tako kažu, onda ne bio trebalo piti takav lek - naveo je on, što je u skladu sa trenutnom praksom povlačenja leka sa tržišta.

Da li "ranitidin" može da se kupi bez recepta

Prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva (SLD), objašnjava za Kurir da je „ranitidin“ jako dugo u upotrebi i da se nalazi u slobodnoj prodaji, tj. sami pacijenti ga kupuju u apotekama.

- Ako bismo doslovno tumačili informacije EMA, onda bi pacijenti mogli da budu u opasnosti od NDMA. Ali zasad, uključujući Evropsku agenciju za lekove, nemamo saznanja o svemu tome jer niko ne zna koliko su lekova i u kojim količinama popili svi ti ljudi. Takođe, danas se ta vrsta lekova manje koristi nego ranije, a pitanje je da li su iste te supstance bile u lekovima i pre 15 godina, kao i da li su nadležni u svetu tek sada to utvrdili. Ako su znali ranije, zašto ništa nisu preduzeli? - pita se dr Dimitrijević.

Za šta se koristi ranitidin?

Kako je objavljeno na sajtu Hrvatske agencije za lekove, „ranitidin“ pripada lekovima pod nazivom antagonisti H2 (histaminskih 2) receptora. Oni blokiraju histaminske receptore u želucu i smanjuju stvaranje želučane kiseline. Koriste se za lečenje i prevenciju stanja uzrokovanih viškom kiseline u želucu, kao što su gorušica i želučani ulkusi, tj. čir na na tom organu.

Koliko ima lekova sa ranitidinom na tržišuDr Nevenka Dimitrijević kaže da posle ovih povlačenja lekova koji u sebi imaju aktivnu susptancu ranitidin, odnosno takozvane h2 blokatore, na tržištu su ostali samo kalicijum-blokatori, koji su, fakat, bolji za želudac.

- Ne znam čemu služi panika u vezi sa povlačenjem tih lekova i kako možemo uopšte imati poverenja u bilo koji drugi lek, osim u one originalne. Ali je njih malo na tržištu Srbije. Mnogi su kod nas generečki, imaju istu aktivnu supstancu kao originali, ali i neke druge pomoćne materije i jeftiniji su. Iskreno, ne znam koji savet da dam svojim pacijentima koji su kupili „ranitidin“ do petka. Verovatno će da nastave da ga piju jer nisu slušali ni ranija upozorenja za mnoge ozbiljnije lekove - objasnila je ona.

Tekst: Radmila Briza

Izvor: Kurir.rs