Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", pripadnice lepšeg pola u Srbiji najčešće oboljevaju od raka dojke, raka debelog creva i pluća; slede rak grlića, tela materice i jajnika.
Da žene moraju da vode brigu o sebi, budu svesne i savesne, ne zanemaruju tegobe, javljaju se ginekologu tek kada postanu toliko česte da ih onesposobljavaju u svakodnevnim aktivnostima, poruka je ass. dr sc. med. Lazara Nejkovića, šefa Odseka onkološke hirurgije preoperativnog odeljenja GAK Narodni front. Prevencija će značajno smanjiti oboljevanje!
-Nije reč samo o bolu i krvarenju, već i o najobičnijem svrabu koji može da predstavlja začetak ozbiljnog oboljenja. Briga o materinstvu je takođe prioritet, o čemu žene treba da misle u pravo vreme sa adekvatnim partnerom, uprkos nemanju vremena i poslovnim brigama. Trudnoća i dojenje deluju protektivno na zdravlje.
Menja li se svest žena?
-Nažalost, istraživanja pokazaju da se u Srbiji svest žena sporo menja - više posećuju lekare radi lečenja. Najveći broj ne korisiti zdravstvenu zaštitu u toku svog životnog veka, osim u periodu trudnoće i stanja u vezi sa porođajem; kasnije, kada završe rađanje, javljaju se lekaru samo kada imaju tegobe.
Kada treba započeti s pregledima?
-Prva poseta ginekologu terba da bude kada devojke/žene postanu polno aktivne, obavezno u prve tri godine od stupanja u seksualne odnose.
Na koliko se obnavljaju?
-Na 12 meseci u reproduktivnom periodu, osim kod osoba koje često menjaju partnere - tad se savetuju na 6 meseci. Nakon 65-te, ukoliko su dva uzastopna PA testa bila uredna, pod uslovom da je žena prethodno redovno išla na preglede, citološki bris grlića materice se može raditi na tri godine.
SVE SE LAKO DIJAGNOSTIKUJE
Koje su osnovne dijagnostičke metode?
-Pored razgovora i analize tegoba, to su kolposkopija i Papanikolau test za pregled grlića materice i ultrazvuk koji nam pokazuje da li postoje promene na telu materici i na jajnicima. Ne sme se zaobići ni manuelni ginekološki pregled, bez obzira na sve savremenije UZ aparate, nije prevaziđen.
Kako još žena može da sačuva zdravlje?
-Savetuje se da ne odlažu rađanje - trudnoća i dojenje deluju protektivno na zdravlje! Žene koje nisu rađale imaju dvostruko veći rizik od oboljevanja. Mladim ženama savetuje se primena oralnih kontraceptiva kako bi se zaštitile od neželjene trudnoće. Osim toga, oralni kontraceptivi se preporučuju kao protektivna terapija u slučaju nekih genetski prenosivih oboljenja. Zatim izbegavanjem ranih i rizičnih stupanja u seksualne odnose u cilju sprečavanja infektivnih oboljenja. Zaštita od seksualno prenosivih oboljenja je takođe nešto o čemu se mora misliti kod svake promene partnera.
Da li je vakcinacija deo obavezne imunizacije?
-Istraživanja su dokazala da je Humani papiloma virus (HPV) glavi uzročnik karcinoma grlića. Ovaj virus se jako brzo i lako širi i utvrđeno je oko 100 podtipova raličite onkogenosti. Prevencijom HPV infekcije dovodimo posledično i do prevencije raka grlića materice. Kako je vakcinacija najbolji način borbe protv infektivnih agenasa, savremena medicina je dovela do razvoja HPV vakcine. U upotrebi su tri vrste: dvovalentna (štiti od infekcije HPV tipa 16 i 18), kvadrivalentna (prudružena i zaštita na još dva tipa, 6 i 11) i vrsta koja štiti od 9 podtipova HPV. Vakcina se primenjuje kod devojčica i dečaka koji nistu stupili u seksualne odnose - u periodu između 9 i 15 godina, tačnije oko 12 godina starosti. Danas nije deo obavezne imunizacije; dodatno je opterećenje za finansije zdravstvenog sistema.
