KAKO STARENJE I BOLEST MENJAJU PONAŠANJE: najčešći psihički poremećaji u starijem dobu

Promene u ponašanju starijih osoba često su uzrokovane prilagođavanjem na nove životne okolnosti. Bolest, usamljenost, smrt supružnika i gubitak samostalnosti mogu da budu "okidač" za različite psihičke probleme, koji se odražavaju i na fizičko zdravlje.

Postoji li tačna odrednica kada počinje starost?

- Starenje je iMdividualno, određeno genetikom, psihološkim profilom ličnosti i životnim okolnostima. Ipak, prema odrednicama Svetske zdravstvene organizacije, starost počinje u 65. godini u razvijenim zemljama, dok je u nerazvijenim zemljama ta granica 60. godina, zbog lošijih uslova života i kraćeg životnog veka.

Koliko su česti psihički poremećaji u starijem dobu?

- Kod oko 20 odsto svetske populacije starije od 60 godina, postoji neka vrsta psihičkih poremećaja. To su najčešće anksioznost, depresija i demencija. Česta su akutna konfuzna stanja ili delirijumi.

Zašto dolazi do akutno konfuznih stanja?

- U starosti je, više nego u bilo kojoj drugoj životnoj dobi, somatsko i mentalno zdravlje povezano i međusobno uslovljeno. Dovoljan je mali skok telesne temperature, pa da dođe do uznemirenosti i akutno konfuznog stanja. Sa strane, to ponekad može da izgleda kao da zdrava osoba odjednom "uskoči" u demenciju, ali to često nije slučaj. Karakteristika mozga u starosti je jednostavno takva, da osoba postaje vrlo osetljiva na promenu bilo čega na nivou organizma i na svaku promenu ravnoteže.

Zbog čega je depresija češća kod starih ljudi?

- U starosti dolazi do nagomilavanja faktora rizika kroz život i veće učestalosti hroničnih bolesti. Ljudi teško prihvataju nove okolnosti i pojavljaje se strah od gubitka nezavisnosti, teške bolesti, gubitka partnera, socijalne ugroženosti i na kraju, strah od smrti, koji je u osnovi svih strahova. Često postoji i nedostatak projekcije sebe u budućnosti. Starije osobe zbog svega toga, češće pokazuju depresivne simptome.

Neko se sa time nosi lakše, a neko teže?

- Gubitak prijatelja ili supruga može da bude vrlo dramatičan. Pitanje je da li neko može to da prevaziđe i nastavi da živi, ili mu treba pomoć. To zavisi od profila ličnosti i njene otpornosti. To je zapravo sposobnost čoveka da se vrati u provobitno stanje, posle neke krize ili stresa. Neko ko je otporan, brzo se snađe u svim novonastalim okolnostima.

Kada stariji "upadaju" u psihozu?

- To se dešava kada realnost osobe ne odgovara objektivnoj situaciji. To je slučaj kada osoba misli da je neko potkrada, da joj nešto radi nažao, a to nije slučaj u realnosti. To često može da bude uvod u demenciju. Dramatične izmene nečije ličnosti i ponašanja su uvek ozbiljno stanje.

U kojim slučajevima se iza toga krije demencija?

- Demenciju karakteriše gubitak sposobnosti osobe da pamti, misli, rasuđuje, izmene ličnosti u funkcionisanju u svakodnevnim aktivnostima. Starije osobe pokušavaju da prikažu da je sve sa njima u redu i "razviju fasadu ličnosti". Ako primetimo da imaju odstupanja od uobičajenog ponašanja, da se ne snalaze u poznatim prostorima, zaboravljaju da rade ono što im je bio deo dnevne rutine, brkaju uzimanje lekova, vreme je da se obratite stručnjacima.

Kako se ovi problemi leče?

- Kada se prvi simtomi prepoznaju, onda svaka bolest može da se leči. To podrazumeva kombinovanu terapiju lekovima u manjim dozama, psihoterapiju prilagođenu godinama i socioterapiju, odnosno podršku okoline. Veliki deo problema može da se izleči ili potpuno stavi pod kontolu. S druge strane, nelečeni mentalni poremećaji odražavaju se na telo. Promene su najpre funkcionalne ali mogu da postanu i organske, jer postoji velika povezanost između tela i psihe.

Na koji način najbliži treba da se postave u ovoj situaciji?

- U nekim slučajevima, dovoljno je samo da izdvojite vreme, popijete kafu i popričate sa starijima, da ne žurite. Ako se zaista ponašate kako treba, sa mnogo strpljenja, a neko opet nije zadovoljan, treba proveriti da li je to možda i posledica loših odnosa, koji su celog života akumulirani i skrivani iza posla i životnih obaveza, pa sada isplivavaju na površinu. Ukoliko je ipak u pitanju ozbiljnije stanje, stručna pomoć je neophodna.

Šta je to što starije osobe mogu da urade same za sebe?

- Dosta se radi na grupama samopomoći, gde stariji ljudi pomažu jedni drugima. Fizička aktivnost je sjajna za mentalno zdravlje. Učiniti bilo šta novo svakog dana, rešavati ukrštene reči i učiti nove veštine je sjajno za mentalno zdravlje. Ples, muzika i društvene igre takođe.

Zašto se starost često vezuje za hipohondriju?

- Ima istine u tome da su starije osobe više okrenute sebi i osluškivanju svog organizma, jer provode više vremena u samoći, i počnu da osluškuju organizam. Ali, hipohondrija nije vezana samo za starost, nego za životne okolnosti. Najčešće zaista postoje zdravstveni problemi, oni nisu izmišljeni.

Koja telesna promena u starosti najviše utiče na psihu?

- Gubitak sluha često utiče u većoj meri, nego gubitak vida. Teško se prihvata korekcija, iako je to uslov za bilo kakvu komunikaciju i kvalitetan život. Najčešći izgovori za nenošenje slušnog aparata su "ne moram ja sve da čujem", "šta pa ima da mislim", "to je normalno u mojim godinama"…

Tekst: A. Vasić

Izvor: Novosti