Neke tvrdnje su toliko uvrežene da ih uzimamo zdravo za gotovo. Proverili smo i izdvojilili nekoliko uvreženih zabluda, ali i istina o zdravlju.
Generacijama se prenose verovanja koja se tiču zdravlja i te predrasude teško se menjaju. Prikupili smo podatke o najčešćim mitovima vezanim za navike koje doprinose ili škode zdravlju. Izdvojili smo nekoliko uvreženih zabluda, ali i istina o zdravlju.
PROČITAJTE VIŠE: KAKO DA ZASPITE ZA 10 MINUTA: trik sa običnom kuhinjskom gumicom može da vas reši nesanice (VIDEO)
Krv je telesna tečnost
Tačno. Krv se sastoji od 55 odsto tečne krvne plazme i 45 odsto čvrstih krivnih ćelija. Krv sadrži elemente neophodne za sve vitalne funkcije organizma. Zahvajujući tome što je tečna, ti neophodni elementi uspevaju da stignu do svog cilja – ćelija, tkiva i organa u našem telu.
Žene češće pate od anemije
Tačno. Anemiju ima više ljudi nego što se to misli. Prema nekim istraživanjima, od nedostatka gvožđa pati čak petina žena u svim životnim dobima, polovina trudnica, tri odsto muškaraca i oko četvrtina dece mlađe od tri godine.
Organizmu su najviše potrebni makroelementi
Delimično tačno. Našem organizmu podjednako su potrebni makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima. Makroelementi su kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, natrijum, hlor i sumpor. Kako organizmu treba više od 100 mg dnevno, nazivaju se makroelementima. Mikroelementi su: cink, mangan, gvožđe, fluor, bakar i jod. Našem organizmu je potrebna dnevna doza znatno manja od 100 mg, pa se zato tako i nazivaju. Elementi u tragovima su: selen, bor, hrom, silicijum, molibden i kobalt, koji su važni za pravilno funkcionisanje organizma, ali se njihova neophodna količina meri u mikrogramima.
DA LI HRANA POMAŽE KOD ANEMIJE? SAZNAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI!
