Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

ŠOKANTNO OTKRIĆE: srpski lekar dr Božo Trbojević tvrdi da obolela štitasta žlezda napada svaku ćeliju!

Autor Zaklina Milenkovic
Autor Zaklina Milenkovic

Lupanje srca ili usporen rad, beskrajan umor ili napetost, mokri dlanovi ili suva koža, slabljenje ili gojenje, opadanje kose i krti nokti, depresija, smanjena želja za seksom... Odmah proverite hormone štitnjače, koja radi previše ...

Izvor: Foto: Shutterstock

Štitasta žlezda ili tireoida najveća je endokrina žlezda u organizmu i nalazi se na donjem delu vrata, piše Lena. Ima dva režnja u obliku leptira.

Proizvodi nekoliko hormona, od kojih su najznačajniji tiroksin - T4 i trijodtiramin - T3, koji imaju dve osnovne uloge: kontrolu proizvodnje telesne toplote i formiranje i sazrevanje centralnog nervnog sistema - mozga, od čega zavisi mentalni razvoj osobe i metabolizam svih osnovnih tkiva. Za stvaranje ova dva hormona potreban je jod, koji se unosi hranom. Proizvodnju hormona štitaste žlezde kontroliše hormon hipofize TSH, tako da je normalan rad ova tri hormona uslov da štitnjača ne predstavlja zdravstveni problem.

PROČITAJTE VIŠE: PAŽLJIVO SE POGLEDAJTE U OGLEDALU: vaše lice vam može otkriti iznenađujuću istinu o zdravlju

Poremećaji rada štitaste žlezde

Kada govorimo o poremećaju rada štitaste žlezde, obično mislimo na poremećaj funkcije i poremećaj njene građe. Svaki poremećaj građe tireoide naziva se struma. Struma je uvećanje štitnjače. U narodu je poznata kao gušavost. Ako je žlezda u celini uvećana, onda je to difuzna struma. Ukoliko se na njoj pojavi čvor, ili više čvorova, pa je poneki deo uvećan, tada je reč o nodoznoj, čvorastoj strumi. Strumu može, ali i ne mora da prati poremećaj funkcije hormona. Kada oni nisu u normali, razlikujemo dva poremećaja: hipertireozu i hipotireozu.

HIPERTIREOZA

Hipertireoza je pojačana aktivnost tkiva štitnjače, bez obzira na to gde se nalazi i kada se luči previše hormona T4, tiroksina. Širi pojam od toga je tireotoksikoza - toksični efekat tireoidnih hormona bez obzira na njihovo poreklo. Ponekad je višak T4 u krvi posledica ozlede štitne žlezde, a ne njene pojačane funkcije. Između pojačane aktivnosti štitnjače i tireotoksikoze postoji veoma velika razlika, naročito kad se određuje terapija.

Simptomi: Ubrzan srčani rad, pojačano znojenje, uznemirenost, napetost, napadi panike, nesanica, slabost i malaksalost, osećaj toplote i obično gubitak težine, preznojavanje - naročito dlanova, topla i vlažna koža, ubrzan rad creva.

Terapija: Terapija zavisi od uzroka. Kod difuzne toksične strume postoje dva načina lečenja: lekovima i zaustavljanjem rada žlezde operacijom ili radioaktivnim jodom. Lek se uzima najmanje godinu dana, a najduže dve godine. Njime može da se postigne trajni oporavak, ali to se dešava u najviše 50 odsto slučajeva. Ukoliko lekovi ne pomognu, pristupa se operativnom lečenju. Žlezda se uklanja. Naši hirurzi u ovoj oblasti spadaju među najbolje na svetu.

HIPOTIREOZA

Hipotireoza je smanjen rad štitaste žlezde i može biti posledica poremećaja u radu tireoide ili zato što je žlezda uklonjena operacijom. U organizmu nema dovoljno hormona T4 i metabolizam je usporen.

Simptomi: Neobjašnjiv umor, bezvoljnost, sanjivost, usporen rad srca, zatvor, simptomi slični depresiji i manje povećanje težine, opadanje kose, smanjen libido, glas postaje grublji i hrapav, nokti krti.

Terapija: Cilj terapije je da se zameni žlezda, odnosno simulira njen rad. Pacijent dobija hormon tiroksin T4 kroz lekove, kao supstitut. Nadoknada je najčešće doživotna.

KAKO DO DIJAGNOZE

U svim slučajevima rade se analize hormona iz krvi i eventualno ispitivanje građe žlezde ultrazvukom. Danas je zaista nepotrebno odmah raditi sve hormone tireoide. I u našem Nacionalnom vodiču piše da se prvo uradi hormon hipofize TSH, pa tek ako je on promenjen, ostali hormoni. Ako je TSH, hormon koji luči hipofiza i koji stimuliše štitnu žlezdu, snižen, štitasta žlezda radi pojačano. Ako je povišen - u pitanju je smanjen rad štitnjače.

Izvor: Foto: Shutterstock

BAZEDOVLJEVA BOLEST

To je difuzna toksična struma sa istovremenim promenama na očima, koje su ispupčene. Bazedovljeva bolest je autoimuno oboljenje i najčešći uzrok pojačanog rada štitnjače, hipertireoze. Češća je kod žena, nasledna, iako mehanizam nasleđivanja nije jasno utvrđen. Očne promene odlikuju se retkim treptanjem, što bolesniku daje napet izraz. Jedan od uzroka može biti i toksični adenom - čvor ili čvorovi u štitastoj žlezdi koji autonomno rade pojačano. Stres i zračenje su dodatni uzroci. Kontroliše se lekovima, a hirurški zahvat je poslednja opcija, kako bi se oči vratile u anatomski položaj.

HAŠIMOTO

Hašimoto je hronična upala štitnjače, autoimuno oboljenje usled poremećaja imunosistema. Popularno ga nazivaju Hašimoto, što nije tačno za sve oblike, jer je onaj koji je opisao Hakaro Hašimoto vrlo redak. Limfociti u štitnjači proizvode antitela koja napadaju tireoidu i tako smanjuju njen rad. Bolest je nasledna, s tim što kod predaka to ne mora da bude oboljenje štitaste žlezde, već i neka druga autoimuna bolest. Sve je više pacijenata obolelih od Hašimota. Razlog su faktori iz spoljašnje sredine, a glavni je višak joda, koga danas ima u mnogim aditivima koji se dodaju hrani. Mnogo je više obolelih žena nego muškaraca, u odnosu gotovo 10 prema jedan. Leči se lekovima, doživotno.

RAK ŠTITNJAČE

Karcinom štitaste žlezde ispoljava se na prvom mestu kao čvor. Štitasta žlezda ima izuzetno malo agresivnih vidova kancera, ali i najagresivniji karcinom u humanoj populaciji: anaplastični tireoidni karcinom, koji je veoma redak i javlja se samo posle 60. godine.

Tekst: Ljilja Jorgovanović

Izvor: Kurir / Lena

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...

Popularno

Najnovije