Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

OVO SVAKOG NERVIRA, A MOŽE NAJAVITI SMRTONOSNI NAPAD: 3 znaka da vam preti šlog

Autor Jasmina Glišić
Autor Jasmina Glišić

Pred moždani udar, nekoliko znakova ukazuje da morate hitno kod lekara!

Izvor: Foto: Shutterstock

Moždani udar je ozbiljan napad koji zahteva hitnu lekarsku pomoć, piše Lepa & Srećna

Šlog izaziva prekid u snabdevanju mozga krvlju, a simptomi su usporen i nerazgovetan govor, kao i teškoće u podizanju ruku ili mlitavost u jednoj strani lica. 

Međutim, jedan od znakova koje često ignorišemo jeste štucanje! Neobično je što ovo štucanje počinje bez ikakvih stomačnih razloga - nema veze sa jelom, pićem ili stresom.

Ovo štucanje može da bude i vrlo bolno. Ako ga prati i bol u grudima i traje duže od 48 sati, obavezno posetite lekara. Bezazleno štucanje, naime, najčešće ne traje duže od nekoliko minuta. Takođe, lako se umiruje ako kratko dišete u papirnu kesu ili na kratko zadržite dah. Imajte na umu da zdravim načinom života možete da se zaštitite od moždanog udara. Poklonite pažnju zdravoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti i izbegavajte stres

Izvor: Lepa & Srećna

PROČITAJTE JOŠ:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Izvor: Foto: Shutterstock

ŠOK OTKRIĆE! OVAJ VITAMIN NEDOSTAJE SVIMA: posledica su visok pritisak, depresija i bolovi u kostima i mišićima

Prvi izvor vitamina D vam je pred vratima - izađite napolje i pogledajte u nebo po sunčanom danu, piše Lepa & Srećna.

Sunce nam pomaže da sintetišemo vitamin D, neophodan za snažne mišiće i kosti, normalan krvni pritisak, zdravo srce i nerve. Pa ipak, mada su izvori vitamina D tako lako dostupni - od hrane su to žitarice, džigerica, mleko i mlečni proizvodi, žumance i pečurke - kod ogromnog broja ljudi ustanovi se nedostatak vitamina D. 

Šta izaziva ovaj nedostatak?

Kod ljudi koji žive u delovima sveta sa smanjenom količinom sunčeve svetlosti tokom godine, to je prvi razlog. U ostalim područjima, deficit vitamina D može se javiti kod osoba koji dugo vremena provode u zatvorenom prostoru - na primer, pacijenti prinuđeni da leže ili osobe smeštene u staračkim domovima. 

Ishrana koja ne uključuje namirnice bogate ovim vitaminom drugi je faktor rizika. Za osobe koje pate od gojaznosti poseban je izazov to što u nekima od navedenih namirnica ima i dosta masnoća, pa se u dijeti moraju izbegavati. Kod pacijenata koji pate od bolesti creva (uključujući i celijakliju) ili su imali operaciju na u gastrointestinalnom traktu može biti poremećena apsorpcija vitamina D.

Povezane vesti

Takođe, kod gojaznih osoba vitamin D (u formi 25-(OH)) se duže zadržava u masnom tkivu i teže otpušta u cirkulaciju. 

Vitamin D u formi 1,25(OH)2 može biti snižen zbog bubrežnih bolesti ili zbog smanjene aktivnosti paratiroidnog hormona.

U laboratoriji se analizom krvi određuje 25-(OH)-vitamin D jer se dugo zadržava u krvi i to u visokim koncentracijama. Za njegovo merenje nije potrebna nikakva posebna priprema, a obavlja se kad postoji sumnja na rahitis kod dece ili osteomalacija kod odraslih osoba. Žene na početku menopauze trebalo bi da obave ovu analizu da bi proces smanjivanja gustine kostiju koji tada nastupa dočekale spremne i zaštićene.

Laboratorija u kojoj obavljate analizu dužna je da vam uz rezultat priloži i svoje referentne vrednosti jer se one mogu razlikovati. Prema američkom istraživanju objavljenom 2011. godine, vrednosti iznad 30ng/mL smatraju se optimalnim za metabolizam kostiju, a samo 10 odsto ispitanika imalo je te vrednosti.

Povezane vesti

Procene su da je dnevna potreba za vitaminom D oko 400 IJ. Preporuke su da deca i odrasli do 50 godina starosti treba da unose 200IJ, od 51 do 70 godine oko 400IJ, a stariji od 71 godine 600IJ. Međutim, većina eksperata se slaže da ukoliko ne postoji adekvatno izlaganje suncu, dnevne potrebe su oko 800 IJ.

Američki  „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od osteoporoze, alergija i astme, malignih oboljenja, dijabetesa, infarkta, multiple skleroze, virusnih i bakterijskih infekcija, mentalnih bolesti i hroničnog bola. 

Najbolji savet daće vam vaš lekar - on će sagledati ne samo parametre vitamina D i ostalih relevantnih sastojaka u analizi krvi, već i vaše uslove života, metabolizam, eventualne prateće poremećaje i simptome i prepisati vam odgovarajuće količine suplemenata vitamina D.

Imajte na umu da će i njih organizam bolje iskoristiti ukoliko ishrana bude odgovarajuća.

Tekst: K. I.

Izvor: Lepa & Srećna

Izvor: Foto: Shutterstock

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...

Popularno

Najnovije