Da li ste čuli za homocistein? Ako ne, niste jedini. Malo nas ima ideju o tome koliko ga ima u našem telu.

Odogovore na pitanje o tome šta je homocistein, kako nastaje i zašto je opasan, potražili smo u Centru za hrono ishranu dr Gifing od spec. dr Ane Gifing.

Dr Ana Gifing nam je ispričala dve zanimljive anegdote iz svog Centra za hrono ishranu. - Kod mene je došao pacijent koji je imao tri moždana udara a posle godina dana i moždani udar. Imao je ugrađena dva stenta, bio je na terapiji statinima i višak kilograma. Prilikom prvog pregleda pitala sam ga kolika mu je vrednost homocisteina bila kada je imao moždani udar. On me je pogledao s nerazumevanjem i odgovorio pitanjem: "Homo…šta?!"

Upravo ovaj slučaj je bio podstrek za mene da krenem u istraživanje veze između povišenih vrednosti homocisteina i povećanog rizika od moždanog i srčanog udara. Od tada sam većini mojih pacijenata tražila I laboratorijsku analizu na homocisetin. Na kraju je jedan pacijent došao I pitam me: "Zašto vi doktorka tražite taj test, kada je on zastareo i ne radi se više u našoj zemlji, kaže moj lekar opšte medicine?". Na žalost malo znamo o homocisteinu a samo poznavanje njegovih vrednosti može nam spasiti život.

VIŠE: Koje su normalne vrednosti šećera u krvi i kako se utvrđuje šećerna bolest

O jedinjenju po imenu homocistein se priča već godinama, (čak je 1976. godine objavljena studija o korelaciji između povišenog homocisteina i pojave koronarne bolesti), ali je interesantno to što je tek nedavno homocistein zaista i optužen za vodeći uzrok nastajanja srčanih i moždanih udara. Dok su se dugo vremena vodile stručne polemike u vezi sa holesterolom i dok su radjene bezbrojne kliničke studije o razornom uticaju takozvanog lošeg holesterola (LDL), povišen homocistein je uzimao svoje mnogobrojne žrtve. Homocistein je pseudo-aminokiselina koja u našem telu učestuvuje u izgradnji tkiva.

- Organizam je proizvodi iz druge aminokiseline, metionina, koja se nalazi u životinjskim belančevinama (mesu, mleku, jajima, voću) iz kojih se komleksnim procesom pretvara u homocistein, a daljim metaboličkim aktivnostima  u cistein (od koga se stvaraju supstance koje daju prirodni iminutet u ćeliji), ili se ponovo pretvara u metionin. Taj proces zahteva prisutnost B vitamina i ako ga nemamo dovoljno, homocistein ostaje u krvi i taloži se na krivnim sudovima – objasnila je dr Ana Gifing.

Opasan je zato što, najjednostavnije rečeno, nakupljanje ili taloženje homocisteina pravi oštećenje krvnih sudova (minimalnu pukotinu), a vremenom dolazi do pojave zapaljenskog procesa. Zapaljenje dalje dovodi do napada slobodnih radikala i oksidacije lošeg, odnosno LDL holesterola. Ovaj holesterol se lepi na oštećenom mestu, dovodeći do suženja krvnog suda – a ovo vodi ka infarktu miokarda ili moždanom udaru. Povišen pritisak je dodatni faktor rizika.

VIŠE: Zašto se budite umorni: 8 grešaka koje činite u svojoj spavaćoj sobi

- Na univerzitetu Bergen u Holandiji urađena je studija na 4,766 osoba starosnog doba od 65 do 67 godina i nakon početnog testiranja, naredne 4 godine je praćena stopa obolevanja i smrtnosti. Otkriveno je da samo 5% povećana vrednost homocisteina podiže stopu obolevanja  i smrtnosti za 50% od srčanog i/ili moždanog udara – upozorava Lisina sagovornica. "Dobra" vrednost homocisteina se razlikuje. Većina laboratorija daje referentne vrednosti sa gonjom granicom od 10 do 12 micro mola/litar, čak i 16 ili i 20 za osobe starije od 60 godina, ali britanski naučnik Patrick Holford striktno kaže – svaka vrednost preko 6, eventualno 7 micromola/litar je patološka.

- Osim podataka o kardiovaskularnim obolenjima u porodici, osobe koje imaju predispozicije za homocisteinemiju (ili su već i razvili ne-genetski izazvano povećanja homocisteina) su: depresivni, oni sa nesanicom, osećajem stalnog umora, vegeterijanci, oni koji jedu svakog dana crveno meso, svi koji piju više od 3 jedinice alkoholnog pića, pušači, oni koji su često prehlađeni, oni koji piju više od 3 šolje kafe dnevno, kod kojih je smanjena koncentracija ili memorija, i koji imaju bolove u zglobovima ili mišićima. Prema našim istraživanjima, ne mora biti ni jedan od gore navedenih primera. Jednostavno, nedostatak folne kiseline i vitamina iz B grupe jeste osnovni uzrok za povećanje faktora rizika od srčanog ili moždanog udara.

VIŠE: Koliko je zaista opasan nizak krvni pritisak

Rešavanje problema. počinje sa laboratorijskom analizom. - Kad imamo laboratorijski test, koji je u okviru patoloških vrednosti, odredjujemo suplementaciju pojedinih vitamina za srce i krvne sudove, pre svega vitamina B grupe i folne kiseline. U zavisnosti od toga kakvi su parametri, određuje se doza suplementa. Već za 15 do 20 dana dolazi do smanjivanja vrednosti homoisteina, a time i faktora rizika za moždani i srčani udar.

Naša studija u trajanju od šest godina je pokazala da je snižavanje vrednosti homocisteina ubedljivo dovelo do sprečavanja pojave kardiovaskularnih simptoma. Pratili smo rezultate jedne grupe od 4,270 naših pacijenata sa primarno povišenim vrednostima homocisteina (vrednost preko 7,0 micromola/l), uz propisanu suplementaciju, svi su pacijenti ostvarili vrednost oko 4 do 5 micromola/l za kratko vreme (imali smo i prethodne vrednosti od 20, 40, 70 i daleko više).. Svih 4,270 pacijenata ima minimalnu vrednost homocisteina, povećanje energije, a jedino što svi zajedno nemaju - je - faktor rizika za nastanak infarkta ili moždanog udara! – kaže dr Ana Gifing.

Jedini način da utvrdite svoje vrednosti homocisteina je test krvi. Ali ako vaši odgovori na pet i više pitanja budu pozitivni, posavetujte se sa svojim lekarom.

  • Da li ste stalno umorni?
  • Da li gubite snagu?
  • Borite li se sa održavanjem normalne telesne težine?
  • Da li često osećate bolove u zglobovima  mišićima, imate glavobolju?
  • Često ste prehlađeni?
  • Imate li poremećaj vidnog polja?
  • Osećate li smanjenje koncentracije?
  • Slabi li vam memorija?
  • Jeste li često depresivni?
  • Imate li problema sa spavanjem?
  • Da li ste vegetarijanac?
  • Konzumirate li dve čaše i više alkoholnog pića na dan?
  • Konzumirate li više od tri šoljice kafe ili čaja dnevno?
  • Da li konzumirate svakodnevno crveno meso?

Tekst: Vesna Stanimirović