Alergijske reakcije na lekove su reakcije preosetljivosti kod osoba koje su duže ili više puta uzimale neki lek, i čine jedan do tri odsto svih neželjenih reakcija na lekove. Od ostalih neželjenih dejstava, alergijske reakcije se razlikuju pre svega po tome što ne zavise od doze primenjenog leka, pa teške reakcije mogu da izazovu i vrlo male doze. 

Važno je napomenuti da alergijska reakcija može da se javi na bilo koji lek. Međutim, pojedine karakteristike i način primene leka, ali i konstitucija osobe - mogu da doprinesu pojavi alergijske reakcije.

Tako, na primer, lokalna primena leka na koži i sluzokoži - nosi veći rizik od razvoja alergijske reakcije nego oralna primena leka. Zatim, dugotrajna i česta primena istog medikamenta povećava opasnost od pojave alergije. 

Alergije na lekove su ređe kod dece nego kod odraslih. Zanimljivo je da su kožne alergijske reakcije na lekove znatno češće kod žena. Kod osoba alergičnih na jedan lek, postoji petnaest puta veći rizik od alergije na još neki lek. Kada su u pitanju najteži oblici alergijskih reakcija, kao što je anafilaktička reakcija, češće se javljaju nakon primene leka u obliku injekcije (penicilin).

Već je istaknuto da alergijska reakcija može da se javi na bilo koji lek, to jest lekoviti preparat ili komponentu koja se nalazi u sastavu leka, odnosno lekovitog preparata. Ipak, postoje lekovi na koje se češće javljaju alergijske reakcije, kao što su: lekovi koji se propisuju kod bolova ili povišene temperature (takozvani nesteroidni antireumatici - NSAIL) i antibiotici (penicilini, cefalosporini, karbapenemi).

Pogledajte na sledećoj strani kada se javljaju prvi simptomi i koje su prevencije kod takvih slučajeva.

PageBreak

Uobičajeno se simptomi ili alergijske reakcije jave nekoliko minuta do nekoliko sati nakon uzimanja leka, i najčešće se manifestuju na koži. Naime, vrlo brzo nakon primene leka, može da nastane crvenilo, otoci i osip na koži. Osip je obično simetričan, zahvata veće površine tela, i ne javlja se na dlanovima i tabanima. Kod nekih osoba, do alergije na lek dolazi tek nakon izlaganja suncu, što se naziva fotoalergijskim efektom.

Osim kože, alergija na lek može da se manifestuje simptomima zahvaćenosti drugih organa: sistema organa za disanje (kašalj, simptomi kijavice i otežanog disanja), sistema organa za varenje (simptomi upale želuca, creva i jetre), mokraćnog sistema (upala bubrega), zatim nadraženost nervnog sistema i poremećaji u krvnoj slici (na primer, poremećaji belih krvnih zrnaca i trombocita). Alergijske reakcije mogu da zahvate i više organskih sistema (serumska bolest i hipersenzitivni sindrom), a najopasniji je anafilaktički šok.

Ukoliko se desi alergijska reakcija, nema specifičnih mera za sprečavanje, ali postoje opšte preporuke. Pre svega, treba racionalno primenjivati lekove, po preporuci lekara i farmaceuta - u cilju smanjivanja svih neželjenih dejstava, uključujući i alergijske reakcije. 

Potreban je poseban oprez kod osoba koje imaju neku bolest na alergijskoj osnovi, tipa astme ili alergijskog dermatitisa, kao i kod osoba koje su već imale alergijsku reakciju pri uzimanju nekog leka. Ukoliko je, pak, došlo do razvoja alergijske reakcije na određeni lek, takav pacijent u budućnosti ne sme da uzima ni taj lek, niti bilo koji drugi lek iz te strukturne grupe. 

Terapija zavisi od vrste alergijske reakcije na lek. Svaki pacijent koji je imao sistemsku alergijsku reakciju, treba da bude pod medicinskim nadzorom tokom 12 do 24 časa. Potrebno je da prekine uzimanje leka i primeni odgovarajuću terapiju, koju mu prepiše lekar.

Ukoliko se alergija manifestovala samo kožnim osipom i blažim crvenilom, ponekad je dovoljno prekinuti uzimanje leka i uzeti tablete antihistaminika. Ipak, svaka jača alergijska reakcija na lek zahteva pregled lekara!         

Asist. dr Janko Samardžić, 
akademski specijalista eksperimentalne farmakologije
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu