LEKOVITA SVOJSTVA LINCURE: Gentiana Lutea jača organizam i snižava holesterol

Biljka lincura ima latinski naziv Gentiana Lutea, njeni drugi narodni nazivi su encijan, genicijana, sirištara, srdačica, srčanik, ravan, ravet.

Kod prikupljanja rizoma žute lincure (što važi za sve samonikle vrste kod kojih se sakupljaju podzemni delovi) nephodno je odseći korenovu glavu (gornji deo korena, iz kog se razvija stablo) i vratiti je u zemlju, kako bi se sledeće godine iz nje razvila nova biljka.

Ukoliko koren ima više glava, treba ih razdvojiti i posebno posaditi u sadne jame. Na ovaj način obezbeđuje se ponovljena bogata berba već posle nekoliko godina.[6] Upravo je zanemarivanje ovog pravila, odnosno nestručno i neodgovorno branje, dovelo do opasnosti od istrebljenja žute lincure na prirodnim staništima.

Cvetovi lincure su dvopolni, rastu u pazuhu listova i prepoznatljive su žute boje, a potpuno se razvijaju tek nakon šest do osam godina vegetacije biljke. Njen plod je specifični višesemeni tobolac. Ima više vrsta, ali biljka lincura žute boje je od davnina poznata kao izuzetno lekovita. Pomalo je oštrog i odbojnog mirisa, takođe i jakog, gorkog ukusa, i to posebno njen koren.

Lincura biljka se najviše pronalazi na krečnjačkom tlu planinskih pašnjaka ili pored grmlja na višim planinskim obroncima i dolinama, brdskim proplancima, a uspešno raste i među kamenjem i na planinskoj crnici. Nalazimo je i na škriljastim i granitnim zemljištima.

Za potrebe prerade biljka lincura se u novije vreme gaji u baštama i na livadama kao industrijsko bilje. Zbog neracionalnog branja, ona je sve ređa na ranije bogatim nalazištima, pa je zbog toga i zaštićena.

Pre nego što navedemo na koje se sve načine biljka lincura kao lek može upotrebiti, važno je da znate da ona cveta od juna do avgusta meseca. Sebastijan Knajp je obožavao lincuru i zauzimao se za to da je svako posadi u svojoj bašti. U starim zapisima navedeno je" Kad vam ne valja želudac ili jetra, treba piti lincurin prah u vinu, pa će se jetra očistiti, mokraća poterati, gliste usmrtiti ,umiriti grčeve u stomaku i ojačati želudac"...

Za lek se u jesen ili u rano proleće uzima korenlincure i to uvek od starijih biljaka. Sveže korenje ima prilično neprijatan miris, dok je miris osušenog aromatičan. Treba ga brzo sušiti. Radi što bržeg sušenja dobro je lincurin koren iseći po dužini, nanizati i obesiti na prozračno mesto.

Biljka lincura jača ceo organizam, podstiče rad žlezda, daje snagu, obara holesterol, jača mišiće, oživljava od nesvestice, pomaže kod klonulosti, iznurenosti i opšte slabosti, nakon preležane teške bolesti, kod iznemoglosti i kolapsa (tada se uzima u obliku vina,praška, rakije,čaja i tinkture). Od nje se pripremaju brojna pića i likeri, kao i čuvena rakija od lincure.

Napomena: biljka lincura se nikad ne sme kuvati, ali se može četiri do osam sati natapati u vodi i potom piti.

Jednu malu čajnu kašičicu praha od lincure ili kafenu kašičicu nagrubo isitnjenog korena prelijte sa dva decilitra vruće vode, zatim poklopite i tek nakon tridesetak minuta dobro procedite. Čaj od lincure se pije dva do tri puta dnevno u ovoj količini i to nezaslađen.

Ovaj izvanredni topli napitak pomoći će kod smetnji u varenju hrane, ali je podjednako efikasan i kod drugih zdravstvenih problema. Biljka lincura je tkz. gorko sredstvo, pa ju je potrebno konzumirati najmanje sat vremena pre jela. Ako je u bilo kom obliku uzimate nakon jela, može izrazito nepovoljno da utiče na varenje.

Osušeni koren lincure usitnimo u prah i koristimo za posipanje raznih rana, za pripremu čaja, kao začin itd.. U fitoterapiji se preporučuje uzimanje samo jednog grama praška od lincure sa malo vode ili čaja, obavezno sat vremena pre jela i to najviše do tri puta dnevno.

Još jedno važno upozorenje, osobe koje su osetljive i imaju pojačanu sklonost ka krvarenju iz nosa ili želuca, nikako ne bi trebale da uzimaju lincuru, ni u kom obliku. Biljka lincura se preporučuje isključivo zdravim osobama uz prethodne konsultacije sa fitoterapeutom.

Izvor: Prirodno lečenje biljem