- Male bele crkvice u Grčkoj nisu ukras, već kandilakia - mala svetilišta podizana u znak sećanja, zahvalnosti ili zaveta.
- Predmeti koji se drže unutra imaju posebno značenje i simboliku, deo su pravoslavne pobožnosti.
Ako ste letovali u Grčkoj, gotovo sigurno ste ih primetili. Male bele kućice koje liče na minijaturne crkve stoje pored puteva, na raskrsnicama, uz kuće, u dvorištima, pa čak i na mestima gde ih najmanje očekujete.
Turistima često deluju kao simpatičan ukras grčkog pejzaža, ali one imaju mnogo dublje značenje. U Grčkoj su poznate kao kandilakia, odnosno mala svetilišta, a mogu biti podignute zbog sećanja na osobu koja je stradala, kao zahvalnost za preživljenu nesreću ili kao izraz vere i zaveta.
Zato sledeći put kada ih ugledate pored puta, nemojte ih posmatrati samo kao male makete crkava. Iza mnogih od njih krije se nečija lična priča.
Šta zapravo predstavljaju crkvice?
Najčešće ćete ih videti pored grčkih puteva, naročito na mestima gde su se dogodile saobraćajne nesreće. Porodica može da ih postavi u znak sećanja na osobu koja je izgubila život, ali i kao zahvalnost svetitelju nakon što je neko preživeo tešku nesreću.
Zbog toga nije tačno da svaka mala crkvica pored puta označava mesto na kojem je neko poginuo. Neke su znak zahvalnosti nakon srećnog ishoda, dok druge mogu biti povezane sa obližnjom crkvom ili manastirom.
Upravo zato Grci ove male građevine ne doživljavaju kao obične ukrase. One su deo svakodnevne pravoslavne pobožnosti i krajolik Grčke je zbog njih prepoznatljiv.
U galeriji ispod pogledajte kako izgledaju kandilakia, male crkve koje Grci stavljaju ispred kuća i kraj puta!
A šta se nalazi unutra?
Kada se otvore mala vrata, često se vidi ikona, kandilo, ulje i pribor potreban za njegovo paljenje. U nekim svetilištima mogu se naći fotografije osobe kojoj je posvećeno, kao i mali lični predmeti ili drugi prilozi.
Kandilo nije tu samo zbog dekoracije. U pravoslavnoj tradiciji plamen kandila ima simbolično značenje i podseća na Hristovu svetlost. Kandila se koriste i u hramovima i u domovima vernika, ispred svetih ikona.
Zbog toga se u nekim grčkim svetilištima ostavljaju ulje i šibice ili upaljač, kako bi i prolaznik mogao da zapali kandilo i zastane na trenutak u molitvi.
Da li sme da se zapali kandilo?
Ako naiđete na ovakvo svetilište, ono nije namenjeno samo porodici koja ga je postavila. Uobičajeno je da prolaznici zastanu, pomole se i, ako je svetilište predviđeno za to i postoji pribor, zapale kandilo. Ipak, treba biti pažljiv sa otvorenim plamenom i ne dirati predmete ili fotografije koje je porodica ostavila. Najvažnije je odnositi se prema njemu kao prema verskom mestu, a ne kao prema turističkoj atrakciji.
Zašto ih neki Grci postavljaju i kod kuće?
Postoje i privatne kapele koje porodice podižu na svom zemljištu. One nisu isto što i mala krajputaška svetilišta, ali pokazuju koliko je verski život u pojedinim delovima Grčke povezan sa porodičnim prostorom.
Na grčkom ostrvu Tinos, na primer, postoji više od hiljadu privatnih kapela koje generacijama održavaju porodice. Neke su stare decenijama ili vekovima, a porodice ih čuvaju i obeležavaju praznik svetitelja kome su posvećene.
Takve kapelice mogu biti posvećene Hristu, Bogorodici ili određenom svetitelju, a njihovo održavanje za porodicu može biti deo dugogodišnje verske i porodične tradicije.
Neke su podignute iz zahvalnosti
Posebno je zanimljiv običaj podizanja malog svetilišta kao zavetnog dara. Čovek koji je preživeo ozbiljnu nesreću ili veruje da je kroz određeni događaj dobio pomoć svetitelja može podići svetilište kao izraz zahvalnosti.
Zato dve gotovo identične male crkvice mogu imati potpuno različite priče. Jedna može čuvati uspomenu na nekoga ko je izgubio život, dok druga može biti znak zahvalnosti nekoga ko je iz opasne situacije izašao živ.
Zašto ih ima toliko pored grčkih puteva?
Grčki pejzaž je pun krivudavih puteva, planinskih prevoja i uskih deonica, pa se mala svetilišta mogu videti gotovo svuda, od prometnih puteva do veoma udaljenih delova ostrva.
Vremenom su postala toliko karakterističan deo pejzaža da ih mnogi posetioci povezuju upravo sa Grčkom. Ali iza njihove jednostavne spoljašnjosti često postoji snažna lična poruka: sećanje, zahvalnost, molitva ili zavet.
I možda je upravo to razlog zbog kojeg su ove male „crkve“ toliko posebne. One nisu napravljene da budu velike, raskošne ili upadljive. Njihova svrha je da sačuvaju sećanje i veru na mestu gde ih porodica želi ostaviti.
Zato, kada sledeći put tokom letovanja ugledate malu belu crkvicu pored puta, zastanite pogledom na trenutak. Možda gledate u spomenik nečijem životu, nečiju zahvalnost za preživljenu nesreću ili malo mesto molitve koje jedna porodica generacijama čuva.
BONUS VIDEO:
