More oko malog grčkog ostrva Antikitera u Grkoj decenijama je čuvalo tajnu za koju niko nije ni slutio da postoji. Sve je počelo sasvim slučajno, kada su se ronioci tokom snažne oluje sklonili uz obalu ostrva. Jedan zaron bio je dovoljan da pred njima isplivaju ostaci drevnog broda.
Niko tada nije mogao da zna da će upravo ta olupina postati jedno od najzagonetnijih arheoloških nalazišta pod morem. Još manje se moglo pretpostaviti da će među njenim ostacima biti pronađen predmet koji će promeniti način na koji naučnici gledaju na tehničko znanje ljudi iz antičkog doba. A cena otkrića bila je zastrašujuća.
Olupina koja je vekovima ćutala
U oktobru 1900. godine, grupa grčkih ronilaca koji su se bavili sakupljanjem sunđera vraćala se iz Severne Afrike kada ih je zatekla snažna oluja. Sklonili su se u blizini Antikitere, ostrva između Krita i Peloponeza.
Dok su čekali da se more smiri, jedan od ronilaca, Ilijas Stadiatis, spustio se pod vodu. Na dubini od oko 42 do 50 metara ugledao je prizor koji je delovao kao da pripada nekom drugom vremenu, ostatke drevnog broda i predmete rasute po morskom dnu.
U galeriji ispod pogledajte fotografije!
Ubrzo je postalo jasno da je reč o izuzetnom arheološkom nalazištu.
Grčke vlasti organizovale su veliku akciju izvlačenja predmeta. Međutim, ono što je danas fascinantna arheološka priča tada je bilo izuzetno opasno. Ronioci su koristili opremu svog vremena i spuštali se na velike dubine bez znanja i tehnologije koju danas podrazumevamo. Posledice su bile tragične.
Jedan ronilac je izgubio život, dok su dvojica ostala paralizovana zbog dekompresione bolesti. Do kraja ekspedicije samo pet članova prvobitne ekipe bilo je sposobno da nastavi rad.
Ipak, sa dna su izvučene statue, novčići, nakit, posuđe i brojni drugi predmeti koji su više od dve hiljade godina bili skriveni pod vodom.
Ali među njima se nalazilo nešto što u prvi mah gotovo niko nije primetio.
Komadi bronze koji nisu ličili ni na šta posebno
Među vrednim predmetima pronađeno je i nekoliko neuglednih komada jako korodirane bronze. Nisu izgledali spektakularno. Nije bilo zlata, dragog kamenja ni savršeno očuvanih figura.
Samo nekoliko misterioznih fragmenata čiji se oblik jedva mogao razaznati. U poređenju sa statuama koje su privlačile svu pažnju, bronzani komadi delovali su gotovo beznačajno. Kao da su bili samo još jedan ostatak brodoloma koji je more odavno nagrizlo.
A onda je, nekoliko godina kasnije, jedan arheolog primetio detalj koji nije mogao da objasni. Zupčanik star više od dve hiljade godina.
U maju 1902. godine grčki arheolog Valerios Stais pregledao je jedan od bronzanih fragmenata. Tada je ugledao nešto što nije trebalo da bude tamo – zupčanik.
Prizor je otvorio pitanje koje je naučnike dugo zbunjivalo: kako je tako složen mehanički deo mogao da se nalazi u predmetu koji potiče iz antičkog sveta?
Dalja istraživanja otkrila su da jedan zupčanik nije bio slučajnost. Bronzani fragmenti pripadali su složenom mehanizmu sa velikim brojem međusobno povezanih zupčanika. Pred naučnicima se tako pojavio predmet koji će kasnije postati poznat kao Antikiterski mehanizam.
U galeriji pogledajte kako s izgledala siročad koja su spašena na Titaniku!
Drevni uređaj koji je izgledao kao da je stigao iz budućnosti
Antikiterski mehanizam star je oko 2.100 godina, a njegova namena bila je neverovatno sofisticirana za vreme u kojem je nastao.
Koristio se za praćenje kretanja nebeskih tela, predviđanje pomračenja i računanje različitih kalendarskih ciklusa. Zbog toga se često opisuje kao svojevrsni antički astronomski računar. I tu misterija postaje još veća.
Činjenica da su ljudi pre više od dve hiljade godina mogli da naprave tako složen mehanički uređaj potpuno je promenila sliku o njihovom znanju. Antikiterski mehanizam pokazao je da je nivo razumevanja astronomije, matematike i mehanike u antičkom svetu bio mnogo napredniji nego što se ranije pretpostavljalo.
Najjeziviji deo ove priče jeste što je sve počelo na dnu mora, među ostacima broda koji je vekovima bio izgubljen za svet.
Ronioci su tada rizikovali živote zbog onoga što su videli u dubini, ne znajući da se među kamenjem i korodiranim metalom nalazi predmet koji će postati jedna od najvećih misterija antičke tehnologije.
Danas se Antikiterski mehanizam čuva u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. I dalje nije sačuvan u celosti, ali njegovi fragmenti govore dovoljno da ostave jedno fascinantno pitanje: koliko je još znanja drevnog sveta zauvek ostalo sakriveno na dnu mora?
BONUS VIDEO:
