Za mnoga domaćinstva planira se povećanje cena struje, kako kod nas, tako i u drugim zemljama, pa je Dejli Mejl u Velikoj Britaniji objavio vodič za uštedu.
Reč je o jednostavnim i jeftinim načinima da se izborite sa rastom cena – pa čak i da prepolovite svoje račune, ali je važno da svoj dom pripremite na vreme.
1. Upalite sveću
Otprilike 10 odsto toplote iz doma gubi se kroz prozore. Da biste otkrili odakle dolazi hladan vazduh, upalite sveću i pažljivo je pomerajte oko mesta gde sumnjate da postoji promaja. Ako plamen treperi ili se gasi, velika je verovatnoća da ste pronašli izvor i da ga treba popraviti.
Uložite oko 20 evra u gumene trake za zaptivanje. Takođe, razmislite o pokrivanju stakla plastičnom folijom (oko 20 evra) koja stvara efekat debljeg stakla. Ispod vrata obavezno postavite štitnike protiv hladnog vazduha.
2. Blokirajte dimnjak jastukom
Možete uštedeti kilovate i tako što ćete blokirati dimnjak koji se ne upotrebljava i sprečiti nepotrebnu promaju. Najjednostavniji način je da u njega gurnete stari jastuk, a alternativa je neobrađena ovčija vuna. Prozračni materijali poput vune dozvoljavaju prolazak vazduha, a zadržavaju toplotu.
3. Odledite frižider i zamrzivač
Kada se zamrzivač zaledi, mora više da radi da bi ostao hladan – što troši više struje. Proizvođači preporučuju odleđivanje jednom godišnje. Odmrznite led kad se stvori više od pet milimetara, jer to može prepoloviti efikasnost uređaja.
Na ovaj način možete uštedeti dosta kilovata samo odleđivanjem zamrzivača koji puno troši. Takođe, pažljivo rukovanje frižiderom pomaže: svaki put kada otvorite vrata, do 30 odsto hladnog vazduha može da pobegne. Frižider tada mora da radi više da bi postigao optimalnu temperaturu, što troši energiju i novac.
Odleđivanje hrane unapred može prepoloviti i vreme kuvanja – dodatna ušteda na računima. Ako znate šta ćete sutra da spremate, izvadite hranu nekoliko sati ranije i stavite je u frižider.
4. Isključite "energetske vampire"
Možete uštedeti struju i tako što ćete isključivati uređaje ostavljene na stand-by režimu, poznate kao "energetski vampiri". Noću ili kada se ne koriste, isključujte uređaje iz struje umesto da ih ostavite na stand-by. Čak i svetlo na televizoru troši energiju.
Pokušajte da ne preterano punite mobilni telefon i laptop. Kada se napune, naviknite se da ih odmah isključite. Televizori su među najvećim potrošačima, ali troše i set-top box i modemi za internet, mikrotalasne pećnice, računari i konzole za igre. Čak i punjači za mobilni troše i kada nisu u upotrebi, pa u kući sa više uređaja mogu da povećaju račun.
5. Ne sabijajte izolaciju na potkrovlju
Neizolovana kuća može da gubi 25 odsto toplote kroz krov, pa je preporuka izolacija tavanskog prostora slojem od 25 cm. Međutim, ne treba da bude sabijena, jer vruć vazduh stvara kondenzaciju koja šteti drvenim gredama, a izolacija se vlaži. Ne sabijajte izolaciju, ostavite 50 mm prostora između izolacije i podova tavana, i 25–30 mm od ivica krova.
6. Izbegavajte kupanje u kadi
Struja potrebna da se zagreje voda potrebna za punu kadu (80 litara) može biti tri puta veća od one koju potrošimo na tuširanje. Investicija od 20 evra u štedljivu tuš-glavicu koja smanjuje protok vode, ali zadržava osećaj pritiska, može da donese dodatnu uštedu. Skraćivanje tuširanja sa 8 na 4 minuta takođe je način štednje. Ako vas zanima koliko troši zamrzivač i koliko može da se struje uštedi, pogledajte našu tabelu na kraju teksta.
BONUS VIDEO:
Koliko struje troši zamrzivač?
Prosečan zamrzivač danas (noviji, energetski efikasniji modeli) troši oko 200–300 kWh godišnje dok stariji i veći modeli mogu da potroše i 400–600 kWh godišnje.
Evo grublje podele:
Mali zamrzivač (50–150 litara, A+++ klasa): oko 150–200 kWh godišnje
Srednji zamrzivač (150–250 litara): oko 250–350 kWh godišnje
Veliki zamrzivač (250–400 litara): oko 350–500+ kWh godišnje
Stariji modeli (10+ godina): i preko 600 kWh godišnje