Ova organska farma u Vojvodini uzgaja preko 2.000 goveda koja daju organsko mleko i meso a takođe proizvodi i biogas koji se pretvara u električnu energiju.
Razvojem svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine sve češće se postavlja pitanje koji su to energenti koji bi mogli da zamene fosilna goriva, poput uglja ili nafte, jer su upravo ona naznačena kao glavni krivci za zagađenje naše planete. Pored energije vetra i solarne energije koji su već izvesno vreme, ali u malim procentima, iskorišćavaju i u našoj zemlji, sve više biogas kao obnovljiv izvor energije izbija u prvi plan. Biogas se nameće kao najlogičnije rešenje jer nastaje preradom onoga čega imamo skoro u neograničenim količinama – organskog otpada!
Organski otpad, odnosno, biomasa je sve ono što nastaje radom prehrambene industrije ali i radom jednog poljoprivrednog dobra. Šta sa tečnim i čvrstim stajnjakom kojeg ima na pretek na svakoj stočnoj farmi? Kako upotrebiti svu tu kukuruznu silažu sa njiva? Može li se nekako upotrebiti otpadno drvo ili biorazgradivi ostaci iz prehrambene industrije? Ko bi rekao da se rešenje krije u bakterijama!
Da bismo saznali kako biomasa i bakterije mogu zajedno da pomognu u očuvanju životne sredine, posetili smo Global Seed u Čurugu čije objekte za smeštaj postrojenja je projektovala inženjering kompanija Tim Inženjering iz Novog Sada. Ovaj kompleks je zapravo organska farma koja se prostire na 2.000 hektara plodne bačke ravnice na kojoj se uzgaja preko 2.000 goveda koja daju prvoklasno organsko mleko i meso. Međutim, ovaj kompleks je namenjen i proizvodnji biogasa i iskorišćavanju tog gasa u električnu i toplotnu energiju. A odakle biogas? Biogas, odnosno mešavina metana i ugljen dioksida, dobija se kroz proces anaerobne digestije prirodnih materijala kao što su tečno i čvrsto stajsko đubrivo, biljni uljni talog, kukuruzna silaža, otpad od voća ili povrća. Rezultat ovog procesa je električna energija koja se predaje u distributivnu mrežu nadležnog distributera, a kao prateći produkti dobijaju se toplotna energija kao i ostatak supstrata nakon fermentacije, koji se koristi kao veoma kvalitetno đubrivo.
Čvrsti stajnjak i kukuruzna silaža se dopremaju do mešnog rezervoara u koji se potom dodaju i ostale materije: tečni stajnjak, biljni uljni talog i slično. Mešni rezervoar je opremljen vagom kojom se dozira količina sirovina i upravlja procesom mešanja. Materijal se iz mešnog rezervoara kao kompaktna tečna materija, supstrat, transportuje pomoću pumpe u betonski rezervoar – digestor.
Digestor je cilindrični armiranobetonski bazen, delimično ukopan, unutrašnjeg prečnika 28,5 i visine zida oko sedam metara. Za nepropusnost gasa u digestoru koristi se specijalna gasno-nepropusna folija koja zatvara celi prostor iznad smeše u digestoru i ne dopušta propuštanje gasa van digestora.
Kliknite OVDE da pročitate kako od biogasa nastaje električna energija!
