Stručnjaci otkrivaju koliko često treba krečiti stan, a to je u proseku na svake 3 do 5 godina, u zavisnosti od prostorije i uslova u kojima živite. Kuhinja i kupatilo zahtevaju češće osvežavanje, na svake 2 do 3 godine, dok spavaća i dnevna soba mogu biti krečene ređe. Redovno krečenje ne samo da čuva estetiku doma, već sprečava nakupljanje prašine, buđi i alergena.
Krečenje nije samo estetska stvar – ono čuva zdravlje i higijenu vašeg doma, ali i utiče na kvalitet vazduha koji svakodnevno udišete. I dok mnogi misle da je dovoljno obojiti zidove kada požute ili se isprljaju, stručnjaci upozoravaju da, ako predugo odlažete krečenje, zidne površine mogu postati pravo leglo bakterija, buđi i alergena.
Da biste sačuvali i lepotu i zdravlje u svom domu, važno je znati kada je pravi trenutak za novu svežu boju. Evo koji su idealni rokovi po prostorijama.
Spavaća soba na svake 4 godine
Ova prostorija nije izložena velikoj količini vlage ili prljavštine, ali je bitno da vazduh u njoj bude čist. Krečenjem na svake 3 do 4 godine osvežava se prostor i uklanja sve ono nevidljivo što se taloži u zidovima.
Kuhinja na svake 2 do 3 godine
Zbog isparavanja, kuvanja i masnoća koje se zadržavaju i na zidovima, kuhinja zahteva češće osvežavanje. Stručnjaci savetuju upotrebu perivih boja koje dodatno olakšavaju održavanje.
Kupatilo na svake 2 godine (ili češće ako nema dobra ventilacija)
Vlaga i kondenzacija pogoduju razvoju buđi. Čak i ako koristite specijalne boje otporne na vlagu, preporučuje se češće krečenje, posebno u starijim zgradama.
Dnevna soba na svake 3 do 5 godina
Zavisi koliko se koristi i da li ima pušača u kući. U svakom slučaju, krečenje ove prostorije vraća osećaj svežine i čistoće.
Dečja soba na svake 2 do 3 godine
Ovde se često igra, prosipa, crta po zidovima... Osim estetike, bitna je i higijena, jer deca mnogo više vremena provode blizu zidova nego odrasli.
Kako da sami proverite da li je vreme za krečenje?
Ne morate čekati fleke ili vidljive pukotine da biste odlučili da okrečite. Postoji nekoliko jednostavnih načina da sami procenite stanje zidova:
1. Vizuelna provera
Pogledajte pažljivo zidove pod prirodnim svetlom, ako primetite žućkaste nijanse, tragove dima, masnoće ili mrlje koje se ne skidaju vlažnom krpom, vreme je za osveženje.
2. Test tragova prstiju
Pređite rukom po zidu i ako ostaje trag prljavštine ili vam se čini da je površina "praškasta", boja je počela da se troši i više ne štiti zid kako bi trebalo.
3. Prisustvo neprijatnih mirisa
Stari premazi i nagomilana vlaga u zidovima mogu zadržavati mirise koji se ne mogu ukloniti provetravanjem. Ako primetite ustajao ili "zagušljiv" miris, to je jasan znak.
4. Promene u boji ili teksturi
Ako je zid negde tamniji, vlažan na dodir ili se pojavila neravnina, to može biti signal za vlagu i buđ, što zahteva hitnu intervenciju, a ne samo krečenje već i sanaciju.
5. Česte alergijske reakcije
Pojačano kijanje, svrab očiju ili kašalj kod ukućana, naročito bez drugih uzroka, mogu ukazivati na loš kvalitet vazduha zbog starih slojeva boje, prašine i mikroorganizama na zidovima.
Pogledajte i koje boje se nikako ne preporučuju za dnevnu sobu.
BONUS VIDEO:
