Kada s pojavila 1918. godine, odmah je postala više od stolice: simbol nove estetike, koji je među prvima zastupao Pit Mondrijan. 

Njegov istomišljenik, arhitekta i dizajner Gerit Ritvild, s grupom svojih istomišljenika okupljenih oko avangardnog magazina „De Stijl”, stolicu su tretirali kao manifest grupe: predmet sveden na osnovne geometrijske forme i boje ograničene samo na osnovne (plava, crvena, žuta). 

Ideja minimalizma s početka prošlog veka uvek je bila više pitanje estetike nego etike. Ovakav minimalizam nikada nije uspeo da osvoji mase, bio je i ostao privilegija u kulturi malobrojnih, izabranih. U minimalizmu dominira nema rečitost, restrikcija svega suvišnog, u njemu je namerno sputana mašta, pa ipak tišina kojim zrači rečitija je od svih reči. 

U igri je svega nekoliko kadrova, a sve se zasniva na samo nekoliko elementarnih ravni, međusobno suceljenih pod pravim uglom. Izuzetak se toleriše samo uz jake argumente kao što je to na primeru sedišta i naslona ove stolice, gde je izvestan ugao prilagođen sedenju. 

Ali kakvom sedenju? Korišćenje ove stolice obojeno je svojevrsnom bezvremenošću i na njoj nema otiska tela, jer bi on poremetio stoicizam primarnih oblika, veru u ispravnost ideje! Uzdržanost i odricanje pri primeni doslednog minimalizma neodoljivo podsećaju na egzaltirane pokajničke gestove i gorko kajanje za sva ona grešna dekoraterska istraživanja, kojima su dizajneri i arhitekti ludovali u enterijerima.

Ipak, ni minimalizam nije uvek isti. Pod ovim nazivom mogu se sresti i elegantna, otmena jednostavnost i spartanska, vojnička strogost i isposnička, ćelijska praznost... Dizajner Ritvild je, vešto manipulišući, uspeo svojoj stolici da obezbedi dugovečnost. 

GERIT TOMAS RITVILD (1888-1964)

Holandski arhitekta i dizajner, rođen je u Utrehtu. Sa jedanaest godina počeo je da radi kao šegrt u stolarskoj radionici svoga oca, a u 23. godini otvara sopstvenu radionicu nameštaja i istovremeno počinje da studira arhitektonsko crtanje u večernjoj školi kod poznatog arhitekte Klarhamera. U tridesetoj godini, kao avangardni dizajner, kreira „crvenoplavu” stolicu, kojom ce se proslaviti u svetu dizajna nameštaja 20. veka. Preko svog profesora ulazi u umetnicke avangardne krugove i postaje član grupe „De Stijl”, a stolica postaje zaštitni znak čitavog pokreta. Kao arhitekta projektovao je poznatu „Kuću Šreder”, koja takođe predstavlja simbol novog minimalizma i specifičnog stava prema primenjenoj umetnosti uopšte. Ritvild je eksperimentisao brojnim materijalima i formama, ostajući veran osnovnim idejama avangarde svoga vremena. Od 1945. godine njegova reputacija ide uzlaznom linijom, predaje na brojnim univerzitetima u Holandiji i aktivno učestvuje u radu Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM), čiji je član još od osnivanja 1928. godine. Dizajnira holandski paviljon na Bijenalu moderne umetnosti u Veneciji, radi stolice za palatu Uneskoa u Parizu... Od 1971. godine pravo na proizvodnju Ritvildovog nameštaja preuzela je italijanska firma „Kasina”. 

Marijana Milosavljević, dipl. istoričar umetnosti www.dopisna-skola-ambijent.rs