- Kašičica meda ima oko 22 do 25 kalorija, dok ista količina belog šećera ima oko 16, ali med je slađi pa ga obično treba manje.
- Med sporije podiže šećer u krvi i ima niži glikemijski indeks; bagremov med je najpovoljniji, sa GI između 35 i 40.
U potrazi za zdravijim životnim stilom, prva stvar koja se obično nađe na udaru jeste beli šećer. Kao njegova prirodna alternativa odmah se nameće med, koji u svesti većine ljudi ima status bezgrešne namirnice koju možete dodavati u čaj i kolače bez ikakve griže savesti.
Međutim, kada pogledamo šta se zapravo dešava u našem organizmu nakon samo jedne kašičice, shvatićemo da priča o zdravim zamenama nosi mnogo skrivenih nijansi i da med i šećer za naše telo imaju mnogo više sličnosti nego što bismo želeli da priznamo.
Prva skrivena razlika koja mnoge iznenadi jeste sama težina. Zbog svoje guste i viskozne strukture, jedna kašičica meda teži dvostruko više od kašičice belog šećera, što u prevodu znači da sa njom u organizam unosite oko 22 do 25 kalorija, dok šećer u istoj zapremini broji svega 16 kalorija. Ipak, med ovde ima jednog skrivenog keca u rukavu, a to je hemijski sastav. Dok je beli šećer čista saharoza, med sadrži visok procenat fruktoze, koja je prirodno znatno slađa. To znači da će vam za istu slatkoću kafe ili limunade trebati znatno manja količina meda, čime se kalorijska razlika na kraju praktično neutrališe.
Ono gde med odnosi apsolutnu pobedu jeste način na koji ga naše telo prerađuje. Beli šećer je industrijski pročišćen proizvod koji ne sadrži apsolutno ništa osim praznih kalorija. On se u krvotoku razlaže munjevito, izazivajući nagli skok insulina, nakon čega sledi podjednako brz pad energije koji nas tera da ponovo posegnemo za slatkišima.
Sa druge strane, med je sirov, živ proizvod bogat enzimima, antioksidansima, mineralima i tragovima vitamina.
Zahvaljujući tom prirodnom paketu, med ima nešto niži glikemijski indeks, što znači da sporije podiže nivo šećera u krvi i obezbeđuje stabilniji, dugotrajniji priliv energije bez onog prepoznatljivog umora koji osećamo nakon industrijskih slatkiša. Bagremov med predstavlja apsolutnog šampiona sa glikemijskim indeksom između 35 i 40. Smatra se niskoglikemijskom namirnicom jer prirodno sadrži mnogo veći procenat fruktoze u odnosu na glukozu, pa se prerađuje sporije i preko jetre, bez naglih šokova za insulin.
Na kraju, ključna razlika leži u našem svesnom odnosu prema ovim namirnicama. Kada koristimo beli šećer, uvek smo svesni da radimo nešto što nije idealno za našu liniju, pa lakše kontrolišemo količinu. Opasnost sa medom je psihološke prirode; pošto ga doživljavamo kao lek, skloni smo da preterujemo i sipamo ga u neograničenim količinama, zaboravljajući da jetra i med i šećer na kraju dana prepoznaje kao glukozu. Zamena belog šećera medom je odlična odluka za zdravlje, ali samo ako i njega koristite umereno.
BONUS VIDEO: