- Panaija je žito za pokojnike koje se kuva za sahranu, pomen ili parastos.
- Za zadušnice se nosi u crkvu sa svećom i crvenim vinom, a može da se posluži i na grobu preminulih.
- Ako preostane, panaija se nikako ne baca.
U subotu 7. novembra obeležavaju se Mitrovske zadušnice, jedan od četiri velika dana posvećena preminulima. Iako su u pitanju običaji stari vekovima, mnogi i dalje imaju brojne nedoumice vezane za zadušne običaje, a jedna od njih je vezana i za žito.
"Kaže Gospod, ako jedno zrno ako padne na zemlju, ako ne umre, ono ostane samo. A ako umre, novi rod donosi. Tako žito simboliše nadu na vaskrsenje i večni život", kaže sveštenik Radoslav Savović, starešina Crkve Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Beogradu.
Žito koje se kuva za pokojnike, bilo da je u pitanju sahrana, pomen ili parastos, naziva se panaija. Od slavskog žita ili koljiva razlikuje se po nameni i ukrašavanju. Kako navodi otac Radoslav, ne postoji tačan recept, već je sve u nasleđenim običajima.
"To je sve običajnost. Možete ga i samo skuvati i preliti medom, možete ga i samleti i dodati orahe, šećer... Ukrašavanje se radi za slavsko žito, a to je posebna vrsta žita", dodaje duhovnik.
Simbol krsta na žitu svakako ne može biti pogrešan, ako baš želite da nešto stavite odozgo.
Žito za zadušnice nosi se u crkvu zajedno sa svećom i crvenim vinom, koje simbolizuje Hristovu krv, i kojim sveštenik preliva žito tokom čitanja parastosa. Ako toga dana izlazite na groblje, žito možete poneti i poslužiti se njime na grobu svojih preminulih, što se potpuno razlikuje od iznošenja druge hrane na groblje koje pripada paganskim običajima.
Šta sa panaijom nakon groblja?
Žito za upokojene nemojte nikako bacati - uvek kuvajte razumnu količinu koju možete da pojedete, a ako se desi nešto nepredviđeno ili se pokvari, možete ga zakopati u zemlju u dvorištu ili u saksije na terasi.
BONUS VIDEO