SRBIJA PLAČE ZA DR ANOM: Hrabra doktorka umrla od kovida, a priča o ovoj MAJCI i borbi za dete će ostati za večnost

Ana Čoporda, doktorka u KBC Zvezdara, preminula je od korona virusa na svoj 41. rođendan, a kolege su se oprostile uz dirljive reči o ovoj hrabroj ženi. Naime, uprkos činjenici da je i sama rizičan pacijent, na dijalizi i pod imunosupresivnim lekovima, ona je odlučila da radi u kovid zoni i time dovela svoj život u opasnost.

Kada je zatrudnela, posle trećeg pokušaja vantelesne oplodnje, to je bio samo početak nove borbe. "Kako bi moje telo moglo da obezbedi najpribližniju sredinu za bebu kao kod zdrave žene, morala sam da primam dijalizu šest puta nedeljno po pet sati. U tome mi je pomogla medicinska sestra koja je bila uz mene svaki dan, kao da je i ona nosila moje dete", objasnila je tada Ana.

"Negde u trećem mesecu trudnoće počeli su čudni bolovi u stomaku. Rekli su da je to normalno. Na kontroli ginekolog je, kada je stavio sondu na moj stomak, napravio takav izraz lica da mi se sledla krv u žilama. Okrenuo je ekran i rekao: "Pa vaši jajnici ne mogu da stanu u ekran koliki su. Morate odmah da ostanete u bolnici". Tada je sve počelo da se komplikuje", pričala je Ana.

Teško se kretala, noge su joj bile natečene, a stomak naduven i pun vode. Od mršave žene preko noći se izdeformisala.

"Prvi put su mi punktirali stomak i izvukli 3 litra tečnosti, posle 12 h voda se vratila, a onda opet punktiranje i opet 31. jajnici su samo još više rasli i još više tečnosti proizvodili. Tada su mi stavili dren. Jednom kada je došla sestra kako bih primila dijalizu devojke sa odeljenja su je pitale "Izvinite, da li je ova trudnica imala saobraćajnu nesreću?". Tako sam izgledala, kao da me je neko - u najmanju ruku - tukao. Iz stomaka su mi visile cevčice, drenovi, zavoji, gaze, ruke pune braunila, potpuno izdeformisana", opisala je dr Ana.

Predloženo joj je da prekine trudnoću ako želi da živi, priključili  su je na aparate za disanje. Rekla im je da sačekaju još malo i da će zajedno uspeti i pobediti.

"Posle mesec i po dani pakla, samo sam se jednog dana probudila i sve je prošlo. Jajnici kao da nikada nisu bili veliki i kao da nikad nisam imala vodu u telu". Čak su me i otpustili iz bolnice. Tada počinje period kada nisam mogla da spavam, valjda od šoka šta sam sve preživela. Nakon mesec i po dana od izlaska iz bolnice, bila sam 24. nedelja, u beba je imala oko 300 g, prvi put sam prokrvarila i ležala sam u bolnici narednih mesec dana", pričala je tada Ana.

Trudnoća se, nakon toga, do 32. nedelje, tj. do samog početka 8. meseca odvijala stabilno, a onda se jednog dana probudila u lokvi krvi. Kako je tada pričala za časopis, nikada u životu nije videla toliko krvi. Usledio je porođaj. Noa je došla na svet sa lepom ocenom, bila je teška 1950 grama i 44cm dugačka. Posle par sati došao je neonatolog da kaže da je beba počela lošije da diše i da je morao da je intubira i stavi na aparat za veštačko disanje.

"E, tad sam se prvi put stvarno uplašila. Kažu ljudi da, kad dobiješ dete, sve se promeni. Tad sam shvatila da je majci jedino važno da dete bude dobro. Sutradan sam se popela stepenicama na 4. sprat na odeIjenje intenzivne nege da vidim svoju bebu. Opet niko nije verovao da žena posle carskog reza to može. Nakon četiri dana sam izašla iz bolnice, a petog dana sam vozila auto", pisala je doktorka Ana.

"Moja Noa je tog dana kad je rešila da se rodi zapravo samo želela majci da pomogne. Imam utisak da je moja devojčica poručila: "Majko, tebi hvala, a sad ću dalje sama da se borim". I ja verujem da je tako bilo", zaključila je svoju priču tada dr Ana.

Izvor: Lepa&Srećna