- Metod Trobec je jedan od najpoznatijih serijskih ubica sa prostora bivše Jugoslavije.
- U njegovoj kući pronađeni su spaljeni ostaci najmanje pet žena u krušnoj peći.
- Kuća broj 22 i danas ostaje simbol jednog od najjezivijih nerazjašnjenih slučajeva u regionu.
Gotovo istovremeno u Sloveniji su ove godine objavljeni knjiga novinarke Katarine Keček "Metod Trobec, hronika serijskog ubice" i šestodelna serija reditelja Tomaža Gorkiča "Čudovište iza gvozdene zavese".
Po načinu na koji je ubijao svoje ljubavnice i poznanice, Metod Trobec je verovatno jedan od najzloglasnijih ubica sa prostora bivše Jugoslavije. Novine su ga opisivale kao monstruma, demona i seksualnog manijaka.
Ko je zapravo bio Metod Trobec?
Teško je dati jednostavan odgovor na to pitanje. Možda je najbolje, kako je rekao Frojd, da se vratimo detinjstvu – jer "detinjstvo je otac čoveka".
Metod Trobec je rođen 6. juna 1948. godine u Planini kod Horjula, kao vanbračno dete iz treće, neželjene trudnoće svoje majke Marije Trobec. Otac mu je bio stariji, oženjen čovek Andrej Malovrh iz sela Rovta. Zbog straha od seoskih ogovaranja i sramote, majka je želela da sakrije njega i njegovu sestru Cirilu, ali otac to nije dozvolio.
Deca su odrastala u nestabilnoj i teškoj porodici.
Metod je kasnio u razvoju u odnosu na sestru – progovorio je tek sa četiri godine, a prohodao sa pet. Školu je završio kao slab đak u Lučanima. Učiteljica je tvrdila da kod kuće nije učio i da ga je majka loše vaspitavala. Bio je povučen, zatvoren, sebičan, bez prijatelja, i previše vezan za majku, kojoj je pomagao u poljskim poslovima.
Još kao dete pokazivao je uznemirujuće ponašanje – ubijao je lutalice, pse i mačke, iako se, prema rečima polubrata, u isto vreme užasavao klanja stoke i krvi.
Prvi sukobi sa zakonom
Seljani iz Rovta pamtili su porodicu Trobec kao skromnu. Kada je napunio četrnaest godina, jedan komšija ga je optužio za paljenje suve trave. Zbog toga je priveden u policiju, što ga je duboko pogodilo.
Četiri godine kasnije, u Medvodama je "pozajmio" motor, čime prvi put zvanično dolazi u sukob sa zakonom i dobija uslovnu kaznu od trideset dana zatvora.
Do 1968. godine bio je mladić snažne građe, i služio je vojni rok u Kraljevu i Leskovcu bez većih problema. Po povratku iz JNA radio je na železničkoj stanici u Ljubljani, ali je ubrzo otišao u Nemačku "trbuhom za kruhom".
U Štutgartu je četiri godine radio u fabrici automobila Porsche, gde je naučio autolimarijski zanat i stekao iskustvo, ali i potpuno promenio životni pravac.
U Nemačkoj je bio u vezi sa starijom razvedenom ženom, a i kasnije ga je privlačio isti tip žena – starije i iskusnije.
Povratak i brakovi koji su se raspadali
Kada se 1974. vratio u Jugoslaviju, oženio se ženom koja je bila 22 godine starija od njega. Živeli su u kući njegove majke u Dolenjoj Vasi.
Majka ga je često kritikovala zbog tog braka, ali on je to prihvatao ćutke. U isto vreme, prema supruzi je bio grub i nasilan, više puta ju je fizički zlostavljao.
U tom periodu počinje i njegova kriminalna aktivnost – krađe, prevare i sitna kriminalna dela. U jednom pozorištu ukrao je luster, na železničkoj stanici varao starije žene, a pokušao je i da prisvoji iznajmljeni automobil iz Nemačke.
Zbog toga je osuđen na trinaest meseci zatvora. Tada, prema svemu sudeći, dolazi do ozbiljnog psihičkog sloma.
Dijagnoza i lečenje
U pritvoru pokazuje znakove teške psihičke nestabilnosti. Lekari su ga opisali kao osobu sa Ganserovim sindromom, odnosno zatvorskom psihozom.
U medicinskom izveštaju je navedeno da je reč o: "svestan, orijentisan u prostoru i vremenu, ali psihopatski strukturisana ličnost sa slabom emocionalnom kontrolom".
Lečen je u psihijatrijskoj bolnici Polje, gde je primio elektrošok terapiju. Brzo je otpušten uz dijagnozu psihopatije.
Ubrzo nakon toga dolazi do razvoda prvog braka.
Drugi brak i dalji pad
Četiri godine kasnije ponovo se ženi, i to posle samo tri dana poznanstva. Ni taj brak nije opstao – bio je ispunjen nasiljem i konfliktima.
Trobec je nastavio da živi haotično: krađe, alkohol, sukobi i gubitak stabilnosti postaju njegov svakodnevni obrazac. Radio je kao viljuškarista u skladištu "Metalke" u Ljubljani, ali je često bio nedisciplinovan, krao robu i odlazio na bolovanja.
Kuća broj 22 i početak razotkrivanja
Prelomni trenutak dolazi 1979. godine, nakon što je opljačkao nemačkog turista. Policija ga ubrzo povezuje sa njegovom kućom u Dolenjoj Vasi broj 22.
U kući pronalaze:
- ukradenu robu iz preduzeća
- ženske lične stvari
- dokumenta nestalih osoba
- tragove krvi
Horor u krušnoj peći
Daljom istragom dolazi se do šokantnog otkrića. U staroj kući pronađeni su spaljeni ljudski ostaci u zidanoj krušnoj peći. U pepelu su pronađeni ostaci najmanje pet osoba.
Trobec je optužen za ubistvo pet žena:
- Vida Markovčić
- Marijana Cankar
- Urška Brečko
- Ana Plevnik
- Zorka Nikolić
Žrtve koje niko nije tražio
Sve žene bile su usamljene, ranjive i društveno nevidljive. Nestajale su bez većih prijava, a njihova sudbina postajala je jasna tek mnogo kasnije.
Trobec je na kraju priznao ubistva.
Suđenje i presude
Na suđenju je odbrana pokušala da ga predstavi kao psihički obolelu osobu, ali su veštačenja pokazala da je uračunljiv i odgovoran za svoja dela.
Prvostepeno je osuđen na smrt streljanjem, ali je kazna kasnije preinačena u 20 godina zatvora.
Poslednja misterija
Tokom kasnijih istraga pojavili su se dokazi koji ukazuju da broj žrtava možda nije konačan. Kuća broj 22 ostala je simbol jedne od najmračnijih priča u regionu. Tačan broj žrtava nikada nije potvrđen.
Metod Trobec je 2006. godine izvršio samoubistvo i sa sobom odneo mnoge odgovore u grob.
Tekst je preuzet iz knjige Marka Lopušine "Najmisterioznije jugoslavenske ubojice"
BONUS VIDEO: