ZBOG ČEGA NAM KARANTIN PRIJA: 6 pozitivnih uticaja izolacije na mentalno zdravlje

Vreme pandemije mnogi podnose izuzetno teško delimično i zbog toga što su zatvoreni u kuće. Psiholozi smatraju da ovakva promena u svakodnevnom životu teško pada ekstrovertnim osobama, a da su introvertni daleko lakše podneli život u novim uslovima. 

Ono što je važno da znate je da onog trenutka kada budete spremni da promenite perspektivu iz koje gledate na čitavu situaciju - osetićete brojne pozitivne ishode koji nas sve čekaju, u svetu izvan izolacije, koji vam u ovom trenutku deluje nezamislivo.

1. Upoznali ste/Upoznajete nove aspekte sebe, za koje niste ni znali.

U svakodnevnom i brzom životu ono čime se predstavljamo drugima (i ono kako i sami sebe poznajemo) je kroz to čime se bavimo, dokle smo stigli karijerno i sl. "Pandemija virusa COVID-19 naterala je sve nas da razmišljamo o sebi kao ljudskom biću, a ne onako kako to inače činimo - ljudskom delovanju", objasnio je klinički psiholog Majkl Alsi, za "Shape". "Kako ste prisiljeni da radite i lišeni ste socijalizacije, ne preostaje vam ništa drugo do - da se vratite "svojim korenima"." Shvatićete da vas posao ne definiše u potpunosti, i da postoje interesovanja i hobiji koje ste zapostavili ili niste ni znali da gajite strast prema njima. Čak i ako spadate u one koji rade prekovremeno zbog korone, shvatićete koliko su vam važni neki drugi aspekti života, o kojima ranije niste ni razmišlljali.

2. Konačno provodite više vremena sa vašim voljenim osobama.

Nisu svi srećni da ovaj period mogu da provode sa svojim najmilijima. Kao ni to da imaju prostora da se osame, kada osećaju da im je to potrebno. Neki od vas sigurno rade i u prvim linijama odbrane protiv pandemije. Oni koji imaju priliku da uspore, konačno mogu i trebalo bi da porade na onome što je zaista važno - a to su ljudski odnosi. Moderan, brz život često baca senku na važnost ljudskih odnosa. Ljudi koji odvajaju vreme da rade na svojim vezama sa drugim ljudima su srećniji, manje anksiozni i bolja su podrška u izazovnim životnim situacijama.

Ovo podržava i istraživanje: Studija objavljena u časopisu PLOS ONE sugeriše da je vaš društveni krug bolji prediktor stresa, sreće i blagostanja od podataka koje daju ispitivanja fizičkog zdravlja - broja otkucaja srca i sna. Šta više, kada porodica i prijatelji provode kvalitetno vreme zajedno, oni zapravo utiču na ponašanje drugih u životu, prema istraživanju Univerziteta u Teksasu . "Na primer, emocionalna podrška koju pružaju društvene veze poboljšava psihičku dobrobit, što zauzvrat može umanjiti rizik od nezdravog ponašanja i lošeg fizičkog zdravlja", objašnjavaju istraživači. 

3. Obraćate više pažnje na sopstvenu negu.

Pronalaženje vremena za sopstvenu negu, pozitivno utiče na mentalno stanje kod ljudi. Pod "sopstvenom negom" podrazumevamo da svako radi ono što mu istinski prija - za nekoga je to gledanje omiljene serije, a ze nekoga znojenje tokom jakih kućnih treninga, koji im pomažu da se nose sa ludilom oko pandemije. Šta god da radite, za sebe, efekti će biti isti: niži nivo stresa, poboljšanje celokupnog kvaliteta života, smanjeni rizik od hroničnih bolesti kao što su srčane bolesti itd. 

4. Imate više vremena da se posvetite kuvanju omiljenih ili zdravijih obroka i imate više vremena za treninge.

Više vremena na raspolaganju ostavlja vam više mogućnosti da pravite zdravije izbore i konačno krenete da vodite zdraviji život. Kada se brinete o svom fizičkom blagostanju, ujedno utičete i na svoje mentalno zdravlje. Više vremena kod kuće ostavlja prostora za pravljenje zdravih obroka, čime doprinosite zdravim bakterijama u crevima - a samim tim svom mozgu i raspoloženju.

Crevne bakterije zapravo proizvode neurohemikalije koje vaš mozak koristi za regulisanje vašeg fiziološkog i mentalnog zdravlja, prema Američkom psihološkom udruženju (APA). Pošto bakterije iz creva proizvode oko 95% serotonina, prema APA, važno je zapamtiti da ono što jedete može diktirati kako se osećate i fizički i psihički.

5. Vežbate svoju "kreativnu muskulaturu".

Studije pokazuju da kreativnost smanjuje osećaj depresije, i samim tim, izolovanosti. Ukoliko se trenutno osećate iscrpljeno, zbog loših vesti kojima smo svakodnevno izloženi ili bilo čega drugog, nemate energiju kojom biste započeli da se bavite nečim kreativnim, samo razmišljanje o kreativnim radovima, ideje o tome šta biste mogli da uradite, učiniće da se osećate bollje. Za početak, možete i zapisati neke od svojih ideja na papir i napraviti svoju listu. To će vas dodatno motivisati da neku od ideja i realizujete. Ovo sve je moguće ukoliko, naravno, ne zauzmete stav da vas čitanje liste sa koje još uvek niste ispunili ništa, ne čini da se osećate još gore. Zbog toga je važno da pre svega, zauzmete odgovarajući stav i probate da smanjite pritisak i očekivanja koja ste zadali sebi. Rekonstruišite svoja očekivanja i progres će doći.

6. Učite da gledate unutar sebe više.

S obzirom na to da ste zatvoreni u kući i isključeni iz životnih tokova mimo vašeg prisustva, to vas usmerava da se ponovo povežete sa tokovima koji se dešavaju unutar vas. Sada, kada je lista onoga što vam odvlači pažnju skraćena, možda konačno počnete da meditirate? Možda ćete osetiti i povećanu potrebu da se više krećete, kako biste potvrdili "uzemljenje sa samim sobom".

Razvojem dublje samosvesti, osluškivanjem sopstvenih potreba i afiniteta, izgradićete novi nivo brige o sebi.

Tekst: J.Ć.

Izvor: Lepa & Srećna