Meni je šoping strast, a uništio mi je život: Skrivena istina o opasnom poremećaju koji tera obolele u samoubistvo

• Za razliku od kolekcionara, osobe sa poremećajem gomilanja stvari (hoarding disorder) osećaju paničan strah i anksioznost pri pomisli da se odreknu i najmanje sitnice, bez obzira na njenu stvarnu vrednost.
• Stanje se često razvija nakon ličnih gubitaka ili trauma kao pokušaj traženja utehe, a prenatrpani životni prostori predstavljaju ozbiljnu opasnost od požara i povreda.
• Zbog velike stigme oboleli godinama pate u tišini, ali uz prepoznavanje simptoma, podršku lekara i specijalizovanu kognitivno-bihevioralnu terapiju moguće je započeti oporavak.

Međutim, iza ove navike krije se ozbiljan i po život opasan mentalni poremećaj koja ju je mučila više od jedne decenije i ostavila je u dugovima od čak 35.000 evra.

Ono što ovu priču čini posebno alarmantnom jeste podatak koji mnogi ne znaju: reč je o stanju koje čak 1 od 4 obolela tera na samoubistvo.

“Ovde nije reč o običnoj kupoličarskoj strasti za šopingom. Kao psihijatar koji se više od 40 godina bavi najtežim slučajevima mentalnih oboljenja, nagledala sam se svega. Ipak, postoji stanje o kojem se gotovo nikada ne govori u javnosti, iako je zapanjujuće opasno – poremećaj skupljanja i gomilanja stvari (engl. hoarding disorder)”, kaže psihijatar dr Lin Dramond, za Dejli Mejl.

Ova bolest pogađa najmanje tri miliona ljudi u Velikoj Britaniji, ali su oboleli i dalje česta meta jeftinih šala i podsmeha, što kod njih samo pojačava osećaj sramote i izolacije. Mnogi od njih u tišini pate i venu, previše se stide da potraže pomoć dok ne bude prekasno.

Gde je granica za hordere?

Svi mi volimo ponešto da sakupljamo. Ipak, u jednoj običnoj kolekciji predmeti se jasno vide i mogu se izdvojiti. S druge strane, kod gomilanja stvari (hordinga) situacija izgleda kao potpuni haos iz kojeg nema izlaza. Osobe sa ovim poremećajem često žive u stanovima gde su podovi zatrpani, prete im padovi, povrede, pa čak i najteže opasnosti poput požara.

Ključna razlika između kolekcionara i osobe koja pati od ovog poremećaja jeste ekstreman nivo stresa i panike koji obole osoba oseti pri samoj pomisli da se odrekne nekog predmeta – čak i kada taj predmet nema nikakvu očiglednu sentimentalnu ili materijalnu vrednost.

"Pacijenti su mi često opisivali čišćenje i bacanje nagomilanih sitnica kao osećaj ravan ličnom nasilju i potpunom narušavanju integriteta", priča doktorka.

Iako mnogi misle da je ovo stanje „rezervisano“ samo za starije ljude koji čuvaju stvari „zlu ne trebalo“, istina je da se ono može razviti kod bilo koga i u bilo kom životnom dobu, mada je najuočljivije kod ljudi koji žive sami i imali su decenije da natalože stvari.

Kako je Mendi stigla do dugova i 35.000 evra minusa?

Iako je Mendi od šesnaeste godine kupovala i prodavala vintidž garderobu, njena navika je prešla granicu kompulsivnog ponašanja pre dvanaest godina.

Niz teških životnih udaraca – gubitak bliskih ljudi, prekinute veze i gubitak posla u dobrotvornoj organizaciji – učinili su da Mendi počne da gubi osećaj radosti u životu. U pokušaju da pronađe utehu i mali nalet dopamina koji bi joj pomogao da se nosi sa tugom, počela je da obilazi prodavnice polovne robe gotovo svakodnevno tokom pauze za ručak, a vikendom da odlazi na buvljake.

Pre šest godina, kada se osvrnula po svom stanu, shvatila je razmere problema: „Kao da sam se probudila i pitala se šta se pobogu desilo, Mandi? Ne možeš da primiš goste, ne možeš ni da sedneš na sopstvenu garnituru.“

U njenom stanu više nije bilo mesta za nju, a kamoli za goste i drage ljude. Na kraju je morala da ide da spava kod prijateljice jer više nije mogla da podnese sopstveni prostor ispunjen „lepim stvarima“ koje su se pretvorile u zatvor. Pored toga što je pretrpala stan, njena strast ju je gurnula u dug od 35.000 evra.

Znakovi upozorenja: Da li je vreme za odlazak kod psihijatra?

Poremećaj gomilanja stvari nije samo estetski problem – istraživanja pokazuju da je on jedan od vodećih uzroka kućnih požara i opasnosti po zdravlje.

Ako prepoznajete sebe ili nekog vama bliskog u sledećim znacima, možda je reč o ovom stanju:

• Osoba ne može da prestane da skuplja i kupuje nove stvari za kuću.
• Ogromna količina predmeta onemogućava normalno korišćenje životnog prostora (ne možete da uđete u kuhinju, koristite kadu ili legnete u krevet).
• Strah, anksioznost i panika pri pomisli na promenu ili bacanje stvari.
• Skrivanje životne situacije od porodice i prijatelja iz osećaja sramote.
• Neodlučnost i osećaj bespomoćnosti u vezi sa tim kako da se stanje popravi.

Kako se izboriti sa ovim problemom?

Mandi je jedna od srećnica. Godine 2015. konačno se obratila svom lekaru opšte prakse, dobila dijagnozu i usmerena je ka organizacijama koje pružaju podršku obolelima. Uz terapiju, strpljenje i rad na sebi, uspela je da počne da rasprodaje deo nagomilane garderobe i ponovo pronađe smisao i radost u životu.

Međutim, stručnjaci napominju da ovo nije nešto što se može rešiti preko noći.

Prvi i najvažniji korak jeste razbijanje sramote i tabua. Ukoliko prepoznajete slične simptome kod sebe ili voljene osobe, obratite se svom lekaru. Specijalizovana kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i rad sa stručnjacima mogu pomoći da se otkrije korenski uzrok impulsivnog gomilanja i povrati kontrola nad sopstvenim životom i prostorom.

BONUS VIDEO: