Ljubav između sestre i brata nije sporna. Za "diskusiju" je zato stepen njihove bliskosti, naročito u danima detinjstva i adolescencije kada je harmoničan odnos izuzetak, a ne pravilo. Dečacima su sestre uglavnom dosadne, neretko umeju da budu vrlo grubi prema njima, a jedna od čestih slika je i ignorisanje.

VIŠE: Od drugog dana života do prvog rođendana: šest minuta za vaš osmeh (VIDEO)

Psiholozi se slažu da to može da bude stresno za devojčice, jer čak i kada ne pokažu, u sebi bolno preživljavaju svaki bratski korak. I one, međutim, nisu uvek "cvećke", ponekad su prave tužibabe ili umeju da nerviraju razmaženošću i pametovanjem. Iako je na roditeljima da se umešaju u ovu priču, ponekad upravo oni pospešuju svađe i razmirice, nesvesno favorizujući jedno dete. A ne bi trebalo da prenebregnu činjenicu da ovaj odnos predstavlja "poligon" za vežbanje socijalnih uloga, pa i model koji će oboje kopirati u drugim relacijama. Šta ga, pre svega, formira?

VIŠE: Kako izgleda srećna porodica u Srbiji

- Kulturna i rodna socijalizacija su tu od presudnog značaja. Devojčicama se kupuje roze odeća i lutke, a za dečake su određeni plavi tonovi, automobili, pištolji... Deca muškog pola se uče da ne budu plačljiva i ne pokazuju emocije, dok je poželjno da ćerke ne kriju osećanja, brinu o drugima, trude se da sve razumeju. To je već prvi korak koji ih udaljava i otvara prostor za netrpeljivost - kaže Dragana Opačić, socijalna radnica i porodični psihoterapeut Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

Njena koleginica Aleksandra Račić, međutim, dodaje da najveći uticaj na neslaganje ima porodična atmosfera, neravnopravna raspodela roditeljske pažnje, odnosno emocija i vremena.

- Pošto deca kopiraju, ako su odnosi između mame i tate obojeni konfliktom i favorizovanjem jednog pola, to će neminovno uticati na relaciju brat-sestra - kaže Aleksandra i dodaje da se sve vršnjačke relacije u zrelom dobu, među prijateljima, partnerom i kolegama, zasnivaju na temeljima ove. 

Ona tvrdi da postoji povezanost između zadovoljavajućih partnerskih odnosa i dobre komunikacije između brata i sestre, jer se tu vežbaju ravnopravni muško-ženski odnosi. Bliskost može da bude visoka kada je mala razlika u godinama, ali se retko dešava, pogotovo u adolescentskom uzrastu, da zajedno izlaze i imaju isto društvo. U tom dobu se tinejdžeri inače udaljavaju od ukućana, pošto se menjaju njihova interesovanja i čini im se da gube zajedničke teme. Ako su sinovi stariji, postaće im nepodnošljivo društvo devojčica, pogotovo mlađih sestara. Međutim, sestre najviše pate kada su male, jer ih svaka gruba reč, odgurivanje, čupkanje za kosu ili bratovljeva "ćuška" zaboli, bez obzira da li su mlađe od njih ili starije.

- Ako nemaju dobar odnos sa braćom, sestre mogu mnogo da pate. Zato su tu roditelji da na vreme uvide situaciju i razgovorom pokušaju da je isprave - kaže Aleksandra.

Oni moraju i da se klone politike "zavadi, pa vladaj" i da ne unose razdor među decom, kako bi od sina izvukli ćerkine tajne ili obrnuto. Svako "tužakanje" moraju da osude i izbegnu poređenja koja pokreću ljubomoru među mališanima. Usiljene pohvale na račun jednog deteta mogu da naruše samopouzdanje drugog, što dovodi do zatezanja odnosa među klincima, a da roditelji toga nisu ni svesni.

- Mame i tate bi trebalo da pokrenu bliskost među njima, a ne da je spreče. Oni moraju da reaguju kada svađa pređe u fizički obračun ili kada rasprave postanu verbalno agresivne. Potrebno je da razdvoje decu, upozore ih da preteruju i upoznaju ih sa posledicama. Važno je da odrasli čuju obe strane i stave im do znanja da razumeju njihovu ljutnju. Međutim, nikada ne bi trebalo da sude o tome ko je u pravu. Bolje je da sačekaju da se strasti smire, a onda da pokrenu prave načine da se nerazumevanja razreše - savetuje Dragana.

Na bratsko-sestrinskoj relaciji, netrpeljivost ima različite faze i forme. U određenom dobu, odnosi su konfliktni ili vlada totalna distanca, a u nekim kasnijim delovima života jedni drugima postaju oslonac i podrška, posebno kada roditelji više nisu živi i kada su braća ili sestre jedini preostali članovi porodice. Tada shvate da većeg prijatelja nemaju i da jedno drugom mogu da se obrate za bilo kakvu pomoć ili savet.

Tekst: Tatjana Loš

Izvor: Novosti