Ono što prvo pada u oči kad izađete na londonske ulice jeste multikulturalnost.

Ovde naizgled različiti i drugačiji ljudi funkcionišu u besprekornom skladu. Mnogima je za razgledanje parka polazna tačka Hajd park.

Nalazi se zapadno od centra i najveći je od tri najpoznatija gradska parka u Londonu - prostire se na 253 hektara. Hajd park spada u red kraljevskih parkova. Naime, nekada su ove zelene površine bile nedostupne običnom svetu i služile isključivo kao lovišta kraljevske familije. Danas je to mesto održavanja rok koncerata i sportskih manifestacija, gde na predivno održavanim travnjacima u hladu drveća porodice ili grupe prijatelja dolaze na piknik ili na jahanje.

PROČITAJTE VIŠE: ŠTA TREBA VIDETI U MILANU: italijanska prestonica mode, industrije i bogate istorije

Na zapadnom obodu nalazi se Kensingtonska palata, jedna od nekoliko dvorskih, otvorena za posetioce svakodnevno, od 10 do 18 sati. Ovde možete videti državničke prostorije prethodnih vladara, počev od kralja Vilijema III, i putem mnogih eksponata upoznati se sa životom kraljice Viktorije.

Spomenik Albertu nalazi se u Hajd parku tačnije u delu Kensington gardens preko puta Albert hale, i jedan je od najpoznatijih spomenika u Londonu. Otkriven je 1872 godine i obležava smrt princa Alberta koji je umro u 42 godini od tifusne groznice a bio je suprug kraljice Viktorije.

Najpoznatija kraljevska palata je Bakingemska palata i nalazi se u centru Londona. Prebivalište je britanske kraljice Elizabete II i njenih predhodnika, od 1837. godine. Zvanično, Bakingemska palata ima 775 prostorija, od čega 19 državničkih, 52 kraljevske i gostinske spavaće sobe, 188 soba za poslugu, 92 kancelarije i 78 kupatila.

ŠTA JE TO ĆOŠAK ZA GOVORANCIJU PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI

PageBreak

Na ćošku ulica Park Lane i Cumberland Gate, na samom ulazu u Hajd park nalazi se iscrtano, oivičeno parče asfalta nazvano Speaker’s corner, u slobodnom prevodu Ćošak za govoranciju. Na osnovu zakona, koji je Parlament izglasao davne 1872. godine, svake nedelje bukvalno svako ko to želi, može da stane u predviđeni deo i održi govor o bilo kojoj temi na svetu. Ipak, danas se najčešće čuju politički govori. Osim toga, svako može da stane ispred ili sedne na klupu i sasluša govornika, a dozvoljeno je i dobacivanje! Osim tradicionalno nedeljom pre podne, u današnje vreme na Ćošku za govoranciju raspoloženi govornici mogu se videti i u ostalim danima u sedmici.
Kažu da se najpotpuniji doživljaj Londona stiče na njegovim mostovima. Nije bilo vremena za obilazak mnogobrojnih i čuvenih mostova poput Londonskog i Milenijumskog, ali pokretni most Tauer, kao jedna od najposećenijih lokacija u ovom gradu našao se na mom spisku onoga što mora biti viđeno.

Tauerbridž ponosno spaja obale Temze od 1894. godine. Naročito je fascinantan pogled s pešačkog dela, koji je od stakla i povezuje dva tornja. Kada stojite na njemu i gledate u reku, postajete jedno s Londonom i celom planetom! Ulaznica košta 9,8 funti za odrasle i 4,2 funte za decu.

U Londonu se za svakog pronađe ponešto, svejedno da li volite arhitekturu, da obilazite muzeje i galerije, koncerte, provod u pabu ili uživanje u zelenilu – nikad vam neće biti dosadno. Obavezno ga posetite jer je on jedan jedini, ponosan, večan, gde se na najlepši način prepliću istorija i moderno doba. London neće ostaviti samo utisak na vas, već će vam ostati neizbrisiv trag.

Trg Pikadili u centru grada, koja razdvaja kvartove  Vest End i Vestminster, jedan je od najpoznatijih delova Londona. Sagrađen je 1819. godine kako bi povezao komercijalne ulice Ridžent i Pikadili. Naziv je dobio po čuvenim belim kragnama (piccadills) lokalnog krojača Roberta Bejkera, koje su tada u čitavoj Evropi bile obavezan deo odeće, kako gospođa tako i gospode.

Skver je najpoznatiji po bronzanoj statui Erosa, koji odapinje strelu, i polukružnoj zgradi iza njega preko koje se bez prestanka smenjuju ogromne neonske reklame. Zanimljivo je da je pre stotinak godina, vajar Alfred Gilbert u stvari uradio statuu Anterosa, Erosovog brata blizanca, ali su je građani jednostavno prozvali Eros, što je ostalo do danas.

KAKO IZGLEDA TEST ZA VOZAČE LONDONSKOG TAKSTIJA I JOŠ ZANIMLJIVOSTI O OVOM GRADU PROČITAJTE OVDE

PageBreak

Da bi se prošao test za vozača popularnog crnog londonskog taksija, potrebno je savladati 320 osnovnih ruta, svih 25.000 ulica koje su razbacane po tim rutama i otprilike 20.000 poznatih mesta i znamenitosti.

PROČITAJTE VIŠE: ŠTA SVAKI TURISTA MORA VIDETI U RIMU: saveti za obilazak muzeja, šoping i uživanje u hrani

Svi ovde diskretno ali budno vode računa o gostima, naročito onima koji dolaze iz zemalja gde se vozi desnom stranom. Na svakom mestu dozvoljenom za prelazak ulice (a ovde se ulica drugačije i ne prelazi) stoji upozorenje da se prvo pogleda desno. Meni se, po navici, pri prelasku glava sama okretala nalevo i, da nisam pored sebe imala one koji su me stalno upozoravali, ne znam kako bih prošla...
Za 10 evra u proseku možete dobiti oko 8,7 britanskih funti.

Tekst: Vesna Stanimirović

Izvor: Lepa & Srećna