Uloga u popularnoj TV seriji Moj rođak sa sela učinila je da je gledaoci i dan-danas prepoznaju na ulici.
Međutim, glumica Suzana Lukić nije se uljuljkala u popularnosti već je nastavila da vredno radi, a put ju je odveo pozorištu, gde je sada veoma angažovana. Osim premijere Ožalošćene porodice, ovu godinu je obeležilo i učešće na prestižnom Bitefu zahvaljujući predstavi Bolivud Narodnog pozorišta.
- Bitef i Sterijino pozorje su najvažniji festivali u ovoj zemlji i neophodno je da se održe. Bitef je naša najvažnija veza sa ostatkom pozorišnog sveta. Svake godine se trudim da budem što redovniji učesnik, iz publike ili sa scene, ili na oba načina, što je ove godine slučaj. Obožavam Bitef i nemam nikakvu zadršku da to i kažem. Prezirem bilo kakav nonšalantni odnos prema tom festivalu, smešno mi je to - kaže mlada glumica.
PROČITAJTE VIŠE: ŽIVOT NA INSTAGRAMU: glumica Sofija Juričan otkriva kako se bori sa diktatom srećnog života po svaku cenu
Pošto je reč o mjuziklu, u prvi mah deluje lako i zabavno, a zapravo je priča o teškom vremenu iz kog nikako da se iščupamo. Šta vam je bio najjači utisak kada ste ga pročitali?
- Malo pozorište u pograničnom gradiću, u maloj zemlji u tranziciji. To je tema Bolivuda, a ja igram mladu glumicu. Predstava je puna boja, šljokica, veselih pesama i vrcave koreografije, ali malo pozorište u maloj zemlji u velikoj bedi i predugoj tranziciji – to je jače od svake boje i svih šljokica. A ta mlada osoba iz predstave je bilo koja mlada žena u našoj zemlji: glumica na ugovoru, radnica u firmi, apoteci, trafici, hemijskoj industriji, prodavnici... Mlada žena u Srbiji danas, to je jedan lik, veliki, ogroman lik, o kome, nažalost, retko pričamo.
Glumci u predstavi spremni su na sve ne bi li se dokopali uloge... Da li se nešto promenilo kod nas, gde i dalje ima mnogo talentovanih glumaca, a malo posla?
Nemam odgovor na to pitanje. Još uvek. Prava pobeda je izboriti se sa samim sobom i ne spuštati kriterijume. To je svakodnevna bitka za čoveka u kulturi u ovoj našoj tužnoj stvarnosti.
Serija Moj rođak sa sela predstavila vas je milionskom gledalištu i donela popularnost. Koliko vam to znači?
Prepoznatljivost je normalna stvar u ovom poslu, to je nekako usput. Rođak je bio velika serija, Dragana je do sada moja najveća uloga na televiziji, pa je sasvim normalno da me toliko ljudi na ulici prepoznaje po tom liku, sve dok ne budem odigrala neki svežiji i bolji. Nadam se tome i priželjkujem uskoro.
U poslednje vreme više ste se okrenuli pozorištu. Da li to znači da se na sceni osećate bolje nego pred kamerama?
Ne, to znači da su okolnosti u mojoj karijeri takve. Imala sam zaista ludu sreću da poslednjih godina radim s velikim rediteljima, u dobrim komadima, sa fantastičnim podelama. Dogodile su mi se neke odlične predstave u raznim teatrima. To je zaista privilegija u današnje vreme, kada se produkcija drastično smanjila. S druge strane, televizija i film su me nekako mimoilazili, ponekad zbog manjka ponuda, a neretko zbog strašnih uslova koje apsolutno ne želim da prihvatim i podržim.
Pozorište iz predstave vidi spas u dolasku bolivudskog studija. Šta je spas za naš teatar i kulturu uopšte, koju svakodnevno ugrožavaju rijaliti programi i primitivizam?
Pozorište je preživelo inkviziciju, tako da je ova bitka sa rijaliti programima smešna.Meni je ta priča kako je TV rijaliti ubio pozorište besmislena. Radi se o tome da ne ulažemo u teatar, ne podnosimo nove forme; bojimo se mladih i pametnih ljudi; ne skidamo zabranu o zapošljavanju osim u posebnim, često pogrešnim slučajevima; vrlo rado uništavamo festivale; ponosimo se negledanjem tuđih predstava; sasvim smo operisani od samokritičnosti, umanjujeno svaki uspeh ako nije naš lični, obožavamo tuđ neuspeh; ne mrdamo iz svoje zone komfora; ne smatramo da treba da se nadograđujemo, ne čitamo, ne gledamo, ne slušamo… To su naši stvarni problemi, a ne masovna kultura.
Da li ste nekad poželeli da se oprobate u inostranstvu?
Dok sam bila mlađa, nisam imala želju da sve ostavim i odem. Danas mi se čini da sam za takvu odluku zakasnila, bez obzira na želju. To je možda i stvar inercije i komfora, koji podrazumevaju maternji jezik, a nikako kretanje od nule. S druge strane, danas je moguće i nešto manje ekstremno, tako da... Videćemo.
Kakvi su vam planovi?
Očekuje me premijera u Pozorištu na Terazijama 25. oktobra. Igram u mjuziklu Inside out u režiji Ane Grigorović. Igram sa koleginicama Jelenom Jovičić, Minom Lazarević, Dušicom Novaković, Ivanom Knežević i Ivanom Popović Ilijin. Nikada nisam igrala na toj sceni. Sve mi je novo, drugačije i, što je najvažnije, van moje zone komfora, a ja volim takve okolnosti i izazove.
Tekst: Vanja Ostojić
Izvor: Lepa & Srećna
