- Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 11. septembra uz strogi jednodnevni post, bez veselja i bogate trpeze.
- Narodni običaji nalažu da se tog dana ne koriste noževi ni drugi oštri predmeti, a za hleb postoji posebno pravilo.
- Narod izbegava i neku posnu hranu, sve zbog uspomene na svetitelja.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja se obeležava 11. septembra, spada u nepokretne praznike i Srpska pravoslavna crkva ovaj dan obeležava uz strogi jednodnevni post, bez obzira na to u koji dan nedelje padne.
Praznik je po svom karakteru tužan jer je posvećen nasilnoj smrti velikog proroka, pa se ne obeležava uz veselje, pesmu ili bogatu i mrsnu trpezu. Vernici odlaze u hramove, pale sveće i posvećuju dan molitvi, unutrašnjem miru i duhovnom preispitivanju.
Ko je bio sveti Jovan Krstitelj
Sveti Jovan Krstitelj je bio prorok, Preteča i krstitelj Isusa Hrista, rođen nekoliko meseci pre Hlsta od roditelja Zaharija i Jelisavete. Čitav život posvetio je propovedanju pokajanja, pozivajući ljude da se okrenu pravednosti i pripreme za dolazak Spasitelja. Krstio je Isusa Hrista u reci Jordanu, pri čemu se Duh sveti pojavio u obliku goluba, a glas sa neba posvedočio da je Isus Sin Božji. Poznat po svojoj pravednosti, hrabrosti i beskompromisnoj istinoljubivosti, Jovan je otvoreno ukoravao tadašnje vladare za nemoral, što ga je na kraju koštalo života.
Značenje reči „usekovanje“
Reč usekovanje staroslovenskog je porekla i označava sečenje, odsecanje glave. Na ovaj dan se obeležava mučenička smrt Svetog Jovana Krstitelja, koga je pogubio judejski kralj Irod Antipa. Prema jevanđeoskom predanju, Irod je zatvorio Jovana u tamnicu jer ga je ovaj javno osudio zbog nezakonitog braka sa Irodijadom, ženom njegovog brata. Tokom proslave svog rođendana, Irod je bio opčinjen plesom Irodijadine ćerke Salome, te joj se pod zakletvom zarekao da će joj dati sve što poželi. Pod nagovorom majke, Saloma je zatražila glavu Jovana Krstitelja na poslužavniku. Irod je naredio dželatu da u tamnici odseče glavu proroku, pa je Jovan postradao za istinu i veru.
Narodni običaji i pravila
U našem narodu ovaj praznik prati niz strogih zabrana i verovanja kojih se stariji i danas pridržavaju:
- Zabrana konzumiranja crvene hrane i pića: Veruje se da se na ovaj dan ne jede niti pije ništa crvene boje (poput paradajza, crvenog voća ili crnog vina), jer ta boja simbolično podseća na prolivenu krv svetitelja.
- Zabrana upotrebe noževa i oštrih predmeta: Prema verovanju, na Usekovanje se ne uzimaju u ruke noževi, makaze, sekire niti bilo kakvi oštri predmeti, u znak dubokog poštovanja i sećanja na način na koji je Jovanu odsečena glava. Prema tradiciji, hleb se na ovaj dan kida rukama, a ne seče se nožem.
- Zabrana rada: Smatra se da na Usekovanje ne treba započinjati nikakve teže poslove u polju niti u kući, već da dan treba proteći u miru i tišini. Stari su verovali da se na ovaj dan ne dira zemlja, ne sade biljke i ne obavljaju radovi u polju, jer se smatra da se "priroda tuži" za posečenom glavom proroka.
U galeriji pogledajte glavne pravoslavne molitve.
BONUS VIDEO: