- Srpska pravoslavna crkva 20. oktobra obeležava Srđevdan.
- Mnogi misle da je ovaj praznik posvećen svetom Srđanu, a zapravo je u pitanju nešto sasvim drugo.
- U narodnoj tradiciji ovaj dan važi za granicu između jeseni i zime, pa se izbegavaju teški poljoprivredni poslovi poput oranja i uprezanja volova.
Srpska pravoslavna crkva 20. oktobra obeležava Srđevdan, praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu. Iako nije među najrasprostranjenijim krsnim slavama u Srbiji, ovaj dan čuva zanimljivo istorijsko nasleđe i narodna verovanja koja se prenose generacijama.
Prema narodnoj tradiciji, Srđevdan se smatra granicom između jeseni i zime, a uz njega se vezuju i posebna pravila o poslovima koje bi, prema verovanju naših predaka, trebalo izbegavati.
Ko su bili Sveti Sergije i Vakho?
Sveti Sergije i Vakho bili su ugledni rimski dostojanstvenici i vojna lica koji su živeli u vreme progona hrišćana. Prema crkvenom predanju, zbog svoje vere u Hrista i odbijanja da učestvuju u paganskim obredima izgubili su položaj i bili izloženi mučenju.
Vakho je stradao nakon pretrpljenih muka, dok je Sergije kasnije pogubljen u Siriji. Pravoslavna crkva ih poštuje kao mučenike i primere istrajnosti u veri, a njihov spomen obeležava se 20. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Zašto se Srđevdan smatra granicom između jeseni i zime?
U narodnom kalendaru pojedini praznici označavali su promene godišnjih doba i početak novih poljoprivrednih poslova. Tako se i Srđevdan u nekim krajevima povezivao sa dolaskom hladnijih dana i završetkom jesenjih radova.
Ova predstava pripada narodnoj tradiciji, a ne zvaničnom crkvenom učenju. Naši preci su promene u prirodi često povezivali sa praznicima, prema kojima su određivali vreme za rad na njivama i druge sezonske poslove.
Koje običaje Srbi poštuju na Srđevdan?
U pojedinim krajevima Srbije sačuvano je verovanje da na Srđevdan ne treba obavljati teške poljoprivredne poslove, naročito oranje i uprezanje volova. Sveti Srđ se u narodnoj tradiciji povezuje sa volovima, a u nekim mestima poštovan je i kao zaštitnik obućara i opančara.
Ipak, običaji nisu svuda isti. Neke porodice praznik obeležavaju prvenstveno kao svoju krsnu slavu, uz molitvu, slavski kolač, žito, sveću i okupljanje najbližih, dok se druga verovanja čuvaju samo u pojedinim oblastima.
Važno je razlikovati narodne običaje od crkvenih pravila: verovanja o poslovima koje treba izbegavati deo su tradicije i ne predstavljaju univerzalnu crkvenu zabranu.
U galeriji pročitajte neke od najvažnijih molitava u pravoslavlju:
Da li se na Srđevdan posti?
Srđevdan se obeležava 20. oktobra. Da li će slavska trpeza biti posna ili mrsna zavisi od dana u nedelji i važećeg crkvenog kalendara. U 2026. godini praznik pada u utorak, pa tog dana nije propisan redovni post.
Za porodice kojima je Srđevdan krsna slava, najvažniji su molitva, poštovanje svetitelja i očuvanje porodične tradicije.
BONUS VIDEO