- Kumstvo u Crkvi je duhovna odgovornost, a ne formalnost ili prijateljski odnos.
- Otac Saša upozorava da se kum ne bira po navici, već po veri i spremnosti da vodi kumče.
- Kumstvo zasnovano samo na druženju i interesu smatra se slabim i nestabilnim.
U Pravoslavnoj crkvi kumstvo na krštenju zauzima posebno mesto, jer nije reč o formalnoj ulozi niti običajnom prisustvu na jednom događaju, već o duhovnom očinstvu koje nastaje pred Bogom i Crkvom.
Kum na krštenju je onaj koji svedoči veru, ali istovremeno preuzima i odgovornost da, koliko je u njegovoj moći, prati duhovni rast deteta i bude njegov oslonac u veri.
Upravo zato Crkva o kumstvu govori sa velikom ozbiljnošću, a narod ga je kroz vekove doživljavao kao svetu vezu koja se ne zasniva na površnim odnosima, već na veri, poverenju i odgovornosti.
Ipak, u savremenom društvu sve češće se primećuje da se ova suština potiskuje, pa se kumstvo bira po prijateljstvu, društvenim vezama ili navici, a ne po duhovnoj spremnosti i veri.
Stav oca Saše: kumstvo je duhovna odgovornost, a ne formalnost
Na tu pojavu ukazao je otac Saša, u odgovoru objavljenom na sajtu Svetosavlje, jednoj vernici koja je imala dilemu da li da prihvati kumstvo jer nije bliska sa porodicom koja ju je pozvala, kao i da li da im predloži da izaberu nekog bližeg prijatelja. Njegov odgovor jasno osvetljava ozbiljnost ove odluke:
"Kumstvo je svakako veoma ozbiljna stvar. Kum ima obaveze prema Crkvi, jer svedoči veru onoga koji se krštava. Istovremeno kum je duhovni otac koji ima obaveze prema kumčetu i treba da učestvuje u duhovnom vaspitanju istoga", počeo je otac Saša, pa nastavio:
"Pred vama je veliki zadatak: da procenite da li možete biti kum kako treba ili ne. Šta ako ta osoba koja treba da bude kum umesto Vas ne uradi baš ništa po pitanju duhovnog vaspitanja? Možete li biti sigurni da će ta druga osoba uraditi više za spasenje deteta? Imajte na umu da je danas (na veliku žalost), kumovanje kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje."
Objasnio je i zašto je to tako:
"Mlađi ljudi uzimaju za kumove one sa kojima su se u mladosti lepo provodili, jer su ubeđeni da kum treba da bude osoba sa kojom imaju nešto zajedničko. Tačno je da kumovi treba da imaju nešto zajedničko. Umesto da to što je zajedničko bude jedna vera i jedan Bog, najčešće se radi o stvarima koje su sasvim nevažne za spasenje duše. Takvo 'kumstvo' je unapred osuđeno na propast, jer kada zajednički interesi nestanu ili se promene, nestaje i tog 'kumstva'. To je razlog zašto se mnoga 'kumstva' danas raspadaju."
Kumstvo, naglašava, mora biti zasnovano na zajedničkoj veri u Hrista i Svetu Trojicu. To je jedino što istinski treba da spaja kumove, piše Religija.
Šta znači biti pravi kum?
"Možete li kao kuma zamisliti nekoga ko ne poznaje veru po kojoj njegovo kumče treba da živi? Možete li zamisliti kuma koji se nikada nije pomolio za svoje kumče? Kuma koji svoje kumče podržava i navodi na greh i bogootpadništvo? Kuma koji psuje Boga? Kuma koji o Bogu ne želi ništa da zna? Kuma koji ismejava svetinju? Kuma koji se nikad nije pričestio? Kuma koji se nikada nije ispovedio? Kuma koga ne zanima ni svoje spasenje niti spasenje kumčeta? Da li je to zaista kumstvo? Zašto je sve ovo bitno? Ako vi poznajete veru i ako možete za svoje kumče uraditi više od nekoga ko ne bi uradio ništa, onda ste vi bolji kandidat za kuma", istakao je otac Saša.
BONUS VIDEO: