- Miro je osvećeno mirisno ulje koje se koristi u Pravoslavnoj Crkvi, najčešće u Svetoj Tajni Miropomazanja posle krštenja.
- Ulje iz crkve ili manastira nije isto što i Sveto Miro, već blagosloveno ulje za ličnu molitvu i pomazivanje čela ili bolnog mesta.
- Sveštenik poručuje da se koristi sa verom i molitvom, uz kratku molitvu, a ne kao magično sredstvo.
Verovatno ste primetili male bočice na kojima su ikone svetitelja, a kada ih otvorite, iz njih se širi predivan miris. Reč je o miru koje vernici u pravoslavljukoriste za pomazivanje uz molitvu, a na Fejsbuk stranici "Jednostavni odgovori na komplikovana pitanja nađe vere", otac Dejan Krstić je otkrio kako se pravilno miro koristi i šta o njemu treba da znamo.
"Miro je osvećeno mirisno ulje koje se u Pravoslavnoj Crkvi koristi u svetim tajnama i bogosluženju. Pravi se od maslinovog ulja i raznih mirisnih sastojaka, a osvećuje ga episkop, odnosno patrijarh. Njegova najvažnija namena je u Svetoj Tajni Miropomazanja, odmah posle krštenja, kada sveštenik pomazuje novokrštenog uz reči: „Pečat dara Duha Svetoga“. Time se pokazuje da kršteni prima blagodat Duha Svetoga.
U galeriji ispod pogledajte i kako izgleda manastir Koporin!
Treba, međutim, praviti razliku između više stvari koje narod često sve naziva „miro“. Jedno je Sveto Miro koje se koristi u Svetoj Tajni Miropomazanja posle krštenja. Drugo je miro koje ponekad istoče mošti pojedinih svetitelja ili čudotvorna ikona. Neki svetitelji su poznati kao mirotočivi, jer se na njihovim moštima javlja blagouhano miro kao znak Božje blagodati. Tako je, na primer, Sveti Dimitrije Solunski, naš Sv. Simeon poznat kao mirotočivi svetitelj.
Treće je mirisno ulje, odnosno maslo iz kandila koje je gorelo pred nekom svetinjom, moštima ili čudotvornom ikonom, i koje se može kupiti u crkvenim prodavnicama. To nije isto što i Sveto Miro iz Tajne Miropomazanja, već blagosloveno ulje koje vernici koriste u ličnoj molitvi.
Takvo ulje se najčešće koristi tako što se čovek prekrsti i njime pomaže čelo u obliku krsta, ili pomazuje oboleli deo tela, ruku, nogu, mesto bola i slično. Negde postoji i blagočestiva praksa da se nekoliko kapi stavi na kocku šećera i pojede. Sve to čini se sa molitvom, verom i nadom u Božju pomoć.
Važno je razumeti da ni ulje, ni miris, ni sam predmet nisu magija niti „magično sredstvo“. Blagodat i pomoć dolaze od Boga, a svetinje nas podstiču na molitvu, pokajanje i živu veru. Zato je dobro, kada se pomazujemo, izgovoriti kratku molitvu, na primer: „Gospode, molitvama Svetog Nektarija Eginskog pomiluj i isceli me ako je volja Tvoja."
BONUS VIDEO:
