Međugospojinski period je vreme između dva velika praznika posvećena Presvetoj Bogorodici, Velike i Male Gospojine. U pravoslavnom kalendaru Velika Gospojina, odnosno praznik Uspenja Presvete Bogorodice, obeležava se 28. avgusta, dok je Mala Gospojina, Rođenje Presvete Bogorodice, 21. septembra. Period između ova dva praznika u narodu se naziva međudnevica ili međugospojinskim vremenom.
Ovaj period posebno mesto ima u narodnoj tradiciji, jer je vezan za kraj leta, početak jesenjih priprema i brojne običaje koji su se prenosili generacijama.
Velika Gospojina označava početak ovog perioda
Velika Gospojina jedan je od velikih praznika Srpske pravoslavne crkve. Prethodi joj Gospojinski post, koji traje od 14. do 28. avgusta. Vernici koji poste pridržavaju se pravila posta u skladu sa crkvenim kalendarom i svojim mogućnostima.
Sam praznik posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice. Vernici ga obeležavaju odlaskom na liturgiju, molitvom, Svetim Pričešćem, paljenjem sveća i okupljanjem porodice. Nakon Velike Gospojine počinje period koji u narodu nosi naziv Međugospojinski, sve do Male Gospojine.
U galeriji ispod pogledajte slike kada je pojas Presvete Bogorodice bio u Beogradu!
Koji su običaji tokom Međugospojinskog perioda?
Ovo je vreme koje se u tradicionalnom srpskom domaćinstvu vezivalo za završetak letnjih poslova, pripremu zimnice, berbu voća i povrća i postepeni prelazak u jesen.
Ljudi su tradicionalno koristili kraj leta za sakupljanje i sušenje različitih biljaka, pripremu čajeva i zimskih zaliha. Brale su se biljke koje su u tom periodu dostupne u prirodi, a zatim su se sušile i čuvale za hladnije mesece, lečenje i bolje zdravlje.
Branje lekovitog bilja
Jedan od zanimljivijih običaja vezanih za kraj leta jeste odlazak u prirodu i branje lekovitih biljaka**. Naši preci dobro su poznavali biljke koje rastu u njihovom kraju i znali su koje se mogu sušiti i koristiti tokom zime.
Biljke su se najčešće pažljivo brale, čistile i sušile na prozračnom mestu, a zatim čuvale u platnenim kesama ili odgovarajućim posudama. Od njih su se kasnije pripremali čajevi i drugi tradicionalni preparati.
Danas ovaj običaj može biti lep način da se sačuva deo porodične tradicije i znanja o prirodi, a Međugospojinski period je pravo vreme za to.
Šta je sa narodnim verovanjima?
Uz Međugospojinski period tokom vremena su se razvila brojna narodna verovanja. Neka su bila povezana sa promenom vremena, početkom jeseni i poljoprivrednim poslovima, dok su druga govorila šta tog dana treba ili ne treba raditi.
Takva verovanja mogu biti zanimljiv deo kulturne i etnografske baštine, ali ih ne treba predstavljati kao pravoslavne crkvene propise.
Pravoslavna vera ne uči da će se čoveku dogoditi nesreća zato što je određenog dana oprao veš, čistio kuću, radio u bašti ili obavio neki drugi uobičajen posao.
Mala Gospojina završava ovaj period
Međugospojinski period završava se Malom Gospojinom, koja se obeležava 21. septembra. Ovaj praznik poznat je kao Rođenje Presvete Bogorodice i takođe je jedan od velikih Bogorodičinih praznika.
Vernici ga obeležavaju odlaskom na liturgiju, molitvom, Svetim Pričešćem i okupljanjem porodice. U mnogim krajevima postoje i sabori, vašari, a neki vernici proslavljaju ovaj dan kao krsnu slavu. Mala Gospojina ujedno je i jedan od praznika koji u narodnom kalendaru označava prelazak iz leta u jesen.
BONUS VIDEO:
