- Kako pistaći rađaju u Šumadiji? Po jednoj biljci vrednost prinosa i do 100 evra godišnje.
- Jakovljevići u Velikoj Drenovi gaje retke sorte koje ni stručnjaci ne mogu da identifikuju.
- Magnolija je omiljena biljka imanja koja preživljava sve klimatske promene.
U selu Selište kod Velike Drenove, na porodičnom imanju Jakovljevića, Dejan je uspeo da okupi oko 500 različitih vrsta biljaka – od egzotičnih i retkih, do dekorativnih i voćnih. Jedan je od retkih u Srbiji koji uspešno gaji i pistaće, a sadnice i seme nabavlja iz gotovo svih krajeva sveta. Porodica Jakovljević se uzgajanjem biljaka bavi više od 60 godina.
Nar, japanska jabuka, indijski jorgovan, palme, kineska urma, magnolije, pistaći… Na njihovom imanju gotovo da nema vrste koja ne može da uspe.
„Imam oko 12 hektara zemlje, a na četiri do pet hektara su zasadi voćnih, egzotičnih i dekorativnih sadnica. Ideja se rodila kada sam video da je potražnja za egzotičnim biljkama sve veća, a klima poslednjih pet–šest godina sve blaža. Čak su i smokve i nar ove godine rodile izvanredno, što ranije nije bio slučaj“, objašnjava Dejan Jakovljević.
Posebno ga je fascinirala otpornost pistaća.
„Na proizvodnju pistaća sam se odlučio kada sam gledao prilog o ljudima koji su doneli sadnice iz Grčke, pre desetak–dvanaest godina. Shvatio sam da pistaći mogu da uspevaju i rađaju i kod nas, pa sam ušao u tu priču – koja nije bila nimalo jeftina“, priča Dejan.
„Sadnice su skupe, a priprema zemljišta zahteva ulaganje. Ali kasnije – nema održavanja, nema bolesti, nema rezidbe. A razlika u odnosu na breskvu i kajsiju je ogromna: one se čuvaju tri sata, a pistać tri godine, u najobičnijem skladištu, samo da ima promaje.“
Uzgajanje pistaća se isplati: kilogram svežih košta oko 1.500 dinara, dok je prva klasa – koja se kod nas retko nalazi – oko 2.000 dinara. Jedna biljka može da rodi oko 15 kilograma.
„To znači oko 100 evra prihoda po jednoj sadnici. Mislim da nijedna druga voćna vrsta ne daje takav prinos“, kaže Jakovljević.
Dejanov otac Ljubiša ceo život provodi na imanju, a najviše voli vinograde: „Berem grožđe malo za prodaju, a ostalo ide u rakiju“, kaže kroz osmeh. U njihovom vinogradu raste i jedna neobična sorta grožđa koju stručnjaci nikada nisu uspeli da identifikuju. „Svi koji probaju kažu da je izuzetno lepa za jelo“, dodaje Ljubiša.
Od svih biljaka, Dejan najviše voli magnoliju grand floru. „To je jedna od najstarijih biljnih vrsta na planeti – zajedno sa ginko bilobom i australijskim borom. Zimzelena je, dekorativna, neverovatno otporna i regenerativna. Može da živi preko 500 godina. Prelepa je, ali i skupa“, objašnjava on.
Imanje Jakovljevića živi u ritmu biljaka – posla je mnogo, vrsta je na stotine, a zemlja stalno traži negu. Ipak, Dejan kaže da mu je najvažnije da se stalno otkrivaju nove sorte i da dolaze ljudi koji traže savet, znanje i nove zasade.
Kako se gaje pistaći?
Pistaći se gaje u toplijim klimama, na dobro dreniranom zemljištu, uz obavezno kombinovanje muških i ženskih stabala radi oprašivanja. Mogu uspešno da rastu i u Srbiji, uz minimalnu zaštitu tokom zime.
Osnovni uslovi za gajenje pistaća
- Klima: Pistaći traže toplu i suvu klimu, podnose visoke temperature, ali im ne prija previše vlage.
- Zemljište: Najbolje uspevaju na dobro dreniranom, peskovitom ili šljunkovitom tlu. Ne podnose močvarna zemljišta.
- Muška i ženska stabla: Za plodonošenje je potrebno zasaditi i muške i ženske biljke, jer se oprašivanje vrši vetrom.
- Sadnja: Sadi se u proleće ili jesen, na razmaku od 5–6 metara, jer stabla mogu narasti i do 10 metara visine.
- Navodnjavanje: U prvim godinama je važno redovno zalivanje, dok odrasla stabla podnose sušu.
- Rezidba: Orezuje se radi formiranja krošnje i boljeg prinosa.
Održavanje i berba
- Plodonošenje: Pistaći počinju da rađaju tek nakon 7–10 godina, a puni rod daju oko 15. godine.
- Životni vek: Stablo može živeti i do 100 godina.
- Berba: Plodovi se beru krajem leta ili početkom jeseni, kada se ljuska prirodno otvori.
Pročitajte i koliko se isplati biznis sa lekovitim biljem u Srbiji.
Tekst: RTS / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić