Svake godine 30. jula, širom Srbije i u mnogim krajevima Balkana, obeležava se Ognjena Marija – verski praznik koji narod poštuje s posebnim strahopoštovanjem, ali i dubokim poštovanjem prema prirodi.
U crkvenom kalendaru, ovaj dan je posvećen Svetoj mučenici Marini, ali narodna verovanja i predanja su od nje stvorila silnu ženu – čuvaricu od vatre, groma i elementarnih nepogoda. Narod je vidi kao sestru Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona, a među njima se ona poštuje kao najoštrija, najžešća – ženska sila koja, kad se naljuti, ne prašta.
Na Ognjenu Mariju ne radi se ništa teškо – ni u kući, ni u polju. Ne rade se ručni radovi, ne pere se, ne mesi se, ne ore i ne kopa. Narod veruje da bi svaki udarac u zemlju mogao razgneviti Ognjenu Mariju, koja tada šalje sušu, oluju, grom ili – najgore – požar.
Stari ljudi su govorili: "Ognjenu Mariju poštuj kao oganj – ako je naljutiš, sve ti može uzeti." Izreka "ni igla se ne zabada u zemlju" govori o tome koliko je zabrana ozbiljna.
U selima uz ovaj dan prinosi molitva za kišu, dobar rod i zaštitu od vatre i gromova. Ako je leto sušno, žene su odlazile do izvora, prosipale vodu i molile se svetiteljki da rashladi zemlju.
Ne pali se vatra, jer se "vatra sama nosi"
Jedno od glavnih verovanja jeste da se na Ognjenu Mariju ne loži vatra. Stara izreka kaže: "Ko tada založi oganj, založi ga i u sopstvenom domu." Mnoge domaćice taj dan izbegavaju kuvanje i rad sa otvorenim plamenom – ručak se pravi ranije, a stari običaji savetuju čak i da se sveće ne pale ako nije nužno.
Kako je praznik posvećen moćnoj ženskoj svetiteljki, veruje se da ona ne voli ni grube reči ni zlu krv. Zato se domaćice trude da tog dana vlada mir u kući – nema rasprava, nema teških reči. Posebno se veruje da žena ne sme da plače na Ognjenu Mariju – da ne bi "grom na kuću došao".
U mnogim selima, vernici i danas Ognjenu Mariju mole da sačuva domove i imanja od oluja i požara. U kućama se često na vidno mesto ostavi osvećena vodica, a neko i komadić tamjana, kao zaštita. Deci se priča da je Ognjena Marija "u plamenu rođena" i da je jedina koja može ugasiti vatru nebesku.
U pojedinim krajevima, žene rano ujutru peru lice rosom sa livade – veruje se da tako dobijaju snagu, lepotu i zaštitu svetiteljke. U isto vreme, često se odlazilo u crkvu, palile sveće i molilo u tišini. Ovaj dan je poznat i po tome što su ljudi zaklinjali u Ognjenu Mariju – da bi se do istine došlo ili neko naterao na pokajanje.
Pročitajte i kako se zaista zvao Isus Hrist.
BONUS VIDEO:
