Aranđelovdan je praznik Sabora svetog arhangela Mihaila, koji se slavi 21. novembra. Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju - kao putnik ili prosjak.

Arhanđel Mihailo je, prema tom verovanju, "živi svetac" pa se u nekim krajevima na slavske obrede ne iznosi žito, što je pogrešan običaj. Svi svetitelji i svi umrli se pred Bogom smatraju živima, uči vera, a žito je simbol večnog života i vaskrsenja. Kuvano žito se i ne priprema za svece, već za naše upokojene pretke. 

Na Aranđelovdan se verni obraćaju ovom svecu da od boga traži za njih pomoć od bolesti, smrtonosne rane i iznenadne smrti. Postoji verovanje da Arhangel obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu, nije dobro, a ako je kod glave, bolesnik će ozdraviti.

mihailo
Shutterstock , Predrag Lukić 

Verni traže podršku u onome što im zadaje najviše teškoća. Ne valja se ovih dana ljutiti ni srditi na bilo koga, duša se polako priprema za post, valja oprostiti svima.

Svetog Arhangela kao svog zaštitnika slavi danas i beogradska Saborna crkva, osveštana na Aranđelovdan 1845. godine, čiji je ktitor bio srpski knez Miloš Obrenović (1780-1860).

Da li se Aranđelovdan proslavlja uz posnu ili mrsnu trpezu zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili u petak, onda trpeza mora da bude posna, dok je svim drugim danima mrsna.

Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Tekst: Lepa&Srećna