Na Ivanjdan, dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom i 24. jula po julijanskom kalendaru, običaj je da se kuće ukrase cvetnim venčićem. On, po verovanju, čuva kuću od nesreće.

Najčešće se pravi od ivanjskog cveća, kojeg ima po livadama i šumama, pored puteva, obično na sučanim staništima. 

Ova biljka se prepoznaje po sitnim žutim cvetovima koji mirišu na med, a stabljika raste od 30 cm do jednog metra visine. U venčić se obično stavlja i jedan čen belog luka, a po predanju se veruje da će zato ukućani biti dobrog zdravlja.

Devojke koje priželjkuju novu ljubav dodaju u venac i jednu crvenu ružu. Pre nego što se venac okači na vrata, običaj je da žena pogleda kroz njega u Sunce - tako čuva lepotu i sreću.

ivanjsko cvece
Shutterstock  

Mnogi rituali za ovaj praznik vezuju se za Sunce i vodu. Prema verovanju, Sunce se tog dana zaustavlja tri puta, a i venac ima kružni oblik upravo zbog njega. Voda dobija "magičnu moć", pa se na taj dan valja kupati u rekama, potocima i jezerima.

Za lekovito bilje se veruje da je posebno zdravo ako se bere na Ivanjdan. Treba ga, inače, uvek brati po suvom i lepom vremenu. Koristite makaze, nemojte biljke čupati iz korena!

Ivanjdan je crveno slovo, pa se izbegavaju teški poslovi. Posebno verovanje se odnosi na vinograd - vinogradari ne ulaze u njega punih sedam dana, a kaže se kako grožđe tada "čuva Sveti Jovan".

Izvor: Lepa&Srećna