Vidovdan je jedinstven praznik po tome što ga je Srpska pravoslavna crkva uvrstila u svoj kalendar mada nema svetitelja kojem bi bio posvećen. Svetovid je staroslovensko božanstvo, a verovalo se da leči od očnih bolesti i vraća slepima vid.

Vidovdan, 28. jun, smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.

Otuda i rituali koji se izvode na ovaj dan, posvećeni upravo onome što bi ljudi želeli da vide. Za devojke je posebno interesantan ritual koji se izvodi uoči Vidovdana, a tiče se buduće ljubavi i udaje. U nekim krajevima Šumadije bere se vidovčica, trava sitnog svetlocrvenog cveta. Ponegde u zoru, a drugde uveče, devojke naberu vidovčicu pa je metnu pod jastuk. Po starom verovanju, u snu će joj se prikazati budući, pa otud i izreka "kog momka koja uoči Vidova dana usni, za njega će i poći".

Poznat je i običaj da se preko noći vidovčica potopi u vodu kojm se ujutru svi umivaju da ih ne bi bolele oči. U mnogim krajevima se, ipak, pre svanuća, ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide rose i umivanja očiju.

Možda će vas zanimatipravoslavljeDAN KADA SE POSVAĐANI MIRE: Običaji na praznik Svetog Jovana Zlatoustog

Po starinskom gatanju, devojka privlači brzu i srećnu udaju pomoću vidove trave. Običaj je zabeležen u okolini Vlasenice, a treba nabrati vidovu travu i staviti je u lonac pun vode. Legenda kaže da on treba da je kupljen "bez pogađanja".

Uzme se malo soli, hleba, detelina sa četiri lista i jednu tkanica, pa se ona prebaci preko lonca i izgovori sledeće: "Sveti Vide i vidova travo otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga.

Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti, ako je gladan – evo mu soli i hleba neka se najede, ako je žedan – evo mu vode neka se napije, ako ne može preko vode preći – evo mu ćuprije (tkanice) neka pređe!"

Tekst: Lepa&Srećna