Dan kada je pronađen Časni krst slavi se kao Krstovdan, 27. septembra po crkvenom kalendaru.
Pronalazak ovog krsta i njegov povratak iz Persije u Jerusalim obeležava se i postom, pa se u Srbiji kaže - ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti. Na ovaj dan, kaže predanje, treba jesti samo jedno voće - grožđe, a ostale vrste su zabranjene.
Za domaćice važi suprotno pravilo od onoga koje se inače primenjuje za crveno slovo. Po običaju, na takve dane se ne radi po kući, ali za Krstovdan se valja urediti kuću, kako bi se "pripremila za zimu". Na ovaj dan žene beru bosiljak i posvećuju ga.
Svi poslodavci treba da na Krstovdan isplate svoje radnike, kao što je bilo po običaju za one koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).
Verovanja vezana za predviđanje vremena kažu da ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Slaba kiša na ovaj dan predskazuje blagu zimu a grmljavina plodnu godinu.
Posebno verovanje važi i za one ljude koji su rođeni baš na ovaj dan jer na sebi "nose senku Časnog krsta" pa su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Izvor: Lepa&Srećna
