U SRBIJU SE UVOZI MESO KOJE JE PRED ISTEKOM ROKA TRAJANJA: evo kako da prepoznate da li je meso bezbedno i zdravo za ishranu

Na tržište Srbije uvozi se zamrznuto meso pred istekom roka trajanja zato što domaći propisi dozvoljavaju da ono bude zamrznuto duže nego u zemljama EU. Kupcima iz Srbije prodaju ga budzašto jer im se to više isplati nego da ga uništavaju, tvrdi Slobodan Stanojević iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

- Naši propisi dozvoljavaju da se smrznuto meso čuva duže nego u zemljama EU i zato postoji mogućnost da se to meso uveze u Srbiju vrlo jeftino, pošto je skupo da se preradi u mesna brašna koja se spaljuju - kaže Stanojević.

Koliko je kontrola uvoza i prometa mesa u Srbiji problematična bili smo svedoci i pre dve godine, kad se na tržištu Srbije našlo meso zamrznuto još davne 1982. godine, a u prodaji su otkrivane čak i crkotine.

Poslednji slučaj zaplene 23 tone mesa švercovanog iz Brazila, preko Kosova i Metohije i Raške, koje je trebalo da završi u jednom preduzeću u Ćupriji, samo je još jedan u nizu skandala.

PROČITAJTE JOŠ: PILETINA PUNA HORMONA IZAZIVA PRERANI PUBERTET: kako prepoznati meso od kojeg dečacima rastu grudi

- Veterinarske i carinske službe kontrolišu legalni uvoz, dok je nelegalni, ako pređe granicu i uđe u zemlju, u nadležnosti policije. Meso može da uđe u zemlju s papirima za tranzit, a usput se negde istovari. Građani nikako ne mogu biti sigurni da li je neko meso prošlo kontrolu i zato im savetujem da kupuju domaće sveže meso u domaćim kasapnicama. Inspektori ne mogu da kontrolišu sva mesta u prometu u zemlji, već samo pojedinačne pošiljke do nekoliko stotina kilograma mesa. Zato sistem mora da kontroliše uska mesta, pre svega mesto proizvodnje na farmi - ističe Stanojević i dodaje da kupac nikako ne može znati da li meso sadrži hormone ili ne.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača ističe da je najveći problem "meka" granica s Kosovom, zbog čega niko sa sigurnošću ne može da kaže da jedemo kvalitetno meso.

- Trebaju nam imena i prezimena onih koji švercuju meso i onih kojima je ono namenjeno. Nikad nismo saznali gde je završilo meso iz Argentine koje je švercovano pre nekoliko godina. Potrošačima ne znači ništa što je meso uništeno ako ne znaju ko je to uvozio i za koga. Meso iz robnih rezervi u Evropi se čuva šest meseci, a kod nas godinu dana. Ako je meso zamrznuto pa odrmrzavano, ono nije za upotrebu nego za stočnu hranu - kaže Papović i dodaje da je problem ogroman broj mesara jer u toj poplavi nema kvaliteta.

Branislav Gulan, član Odbora za selo u SANU, ističe da je srpsko stočarstvo toliko devastirano da je na nivou iz 1910. godine.

- Godišnje proizvodimo oko 400.000 tona svih vrsta mesa, što je negde oko 30 kilograma po stanovniku godišnje, dok smo 1999. proizvodili 65 kilograma po stanovniku. Mi bismo mogli da proizvodimo znatno više, ali stočarstvo je uništeno. FAO nam predviđa da ćemo od izvoznika hrane postati njen uvoznik. Meso koje mi proizvodimo je kvalitetno jer stoku hranimo našim kukuruzom, dok je iz uvoza loš kvalitet zato što su životinje hranjene tako da im se podstiče brži rast. Mi smo ove godine izvezli 700 tona dobrog junećeg mesa u Tursku iako ga nemamo dovoljno ni za sebe, a uvozimo smeće iz Brazila - ističe Gulan i dodaje da bi vest bila da se u Srbiji otvara neka proizvodnja mesa, a ne da ide izvoz u Tursku.

Kliknite OVDE da pročitate nastavak teksta i da saznate kako se prepoznaje dobro meso!