Razvojem svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine sve češće se postavlja pitanje koji su to energenti koji bi mogli da zamene fosilna goriva, poput uglja ili nafte, jer su upravo ona naznačena kao glavni krivci za zagađenje naše planete. Pored energije vetra i solarne energije koji su već izvesno vreme, ali u malim procentima, iskorišćavaju i u našoj zemlji, sve više biogas kao obnovljiv izvor energije izbija u prvi plan. Biogas se nameće kao najlogičnije rešenje jer nastaje preradom onoga čega imamo skoro u neograničenim količinama – organskog otpada!
Organski otpad, odnosno, biomasa je sve ono što nastaje radom prehrambene industrije ali i radom jednog poljoprivrednog dobra. Šta sa tečnim i čvrstim stajnjakom kojeg ima na pretek na svakoj stočnoj farmi? Kako upotrebiti svu tu kukuruznu silažu sa njiva? Može li se nekako upotrebiti otpadno drvo ili biorazgradivi ostaci iz prehrambene industrije? Ko bi rekao da se rešenje krije u bakterijama!
Da bismo saznali kako biomasa i bakterije mogu zajedno da pomognu u očuvanju životne sredine, posetili smo Global Seed u Čurugu čije objekte za smeštaj postrojenja je projektovala inženjering kompanija Tim Inženjering iz Novog Sada. Ovaj kompleks je zapravo organska farma koja se prostire na 2.000 hektara plodne bačke ravnice na kojoj se uzgaja preko 2.000 goveda koja daju prvoklasno organsko mleko i meso. Međutim, ovaj kompleks je namenjen i proizvodnji biogasa i iskorišćavanju tog gasa u električnu i toplotnu energiju. A odakle biogas? Biogas, odnosno mešavina metana i ugljen dioksida, dobija se kroz proces anaerobne digestije prirodnih materijala kao što su tečno i čvrsto stajsko đubrivo, biljni uljni talog, kukuruzna silaža, otpad od voća ili povrća. Rezultat ovog procesa je električna energija koja se predaje u distributivnu mrežu nadležnog distributera, a kao prateći produkti dobijaju se toplotna energija kao i ostatak supstrata nakon fermentacije, koji se koristi kao veoma kvalitetno đubrivo.
Čvrsti stajnjak i kukuruzna silaža se dopremaju do mešnog rezervoara u koji se potom dodaju i ostale materije: tečni stajnjak, biljni uljni talog i slično. Mešni rezervoar je opremljen vagom kojom se dozira količina sirovina i upravlja procesom mešanja. Materijal se iz mešnog rezervoara kao kompaktna tečna materija, supstrat, transportuje pomoću pumpe u betonski rezervoar – digestor.
Digestor je cilindrični armiranobetonski bazen, delimično ukopan, unutrašnjeg prečnika 28,5 i visine zida oko sedam metara. Za nepropusnost gasa u digestoru koristi se specijalna gasno-nepropusna folija koja zatvara celi prostor iznad smeše u digestoru i ne dopušta propuštanje gasa van digestora.
U digestor se ubacuje smeša supstrata ukupne zapremine oko 4.000 kubnih metara. Masa u digestoru se zagreva cevima – grejačima koje kao energent koriste toplu vodu, dobijenu kao nusproizvod rada gasnog motora. Mešanje unutar digestora vrši se konstantno preko specijalnih mešača a vrenje se odvija u digestoru u mezofilnoj temperaturnoj zoni 36-40°C. Pod anaerobnim uslovima, dakle bez prisustva kiseonika, organske materije, potpomognute bakterijama, degradiraju i prelaze u biogas. U digestoru, iznad supstrata, nalazi se zarobljen biogas, koji se zatim hladi i posebnim gasovodom transportuje do gasnog motora. Biogas sagoreva u gasnom motoru kapaciteta 637kW i pomoću generatora proizvodi električnu energiju.
Uređaj za kogeneraciju električne i toplotne energije smešten je u za to specijalno opremljenu prostoriju unutar tehničke zgrade. Dobijena električna energija se preko sopstvene trafo stanice, uz propisane uslove nadležne distribucije, spaja na distributivnu mrežu i na taj način se proizvedena električna energija isporučuje u javnu elektroenergetsku mrežu uz određenu nadoknadu. Dakle, ovo postrojenje zarađuje, između ostalog, prodajući i struju!
PROČITAJTE JOŠ: Crvljive jabuke nisu garancija: ovo su jedina 2 načina da prepoznate organski proizvod
S druge strane, oslobođena toplota koja nastaje pri proizvodnji električne energije, sprovodi se na termomodul i dalje distribuira korisnicima u okolini. Ova energija se može iskoristiti za grejanje stambenih ili javnih objekata poput bolnica, škola ili vrtića. Deo toplotne energije u vidu tople vode vraća se u proces digestacije i služi za zagrevanje supstrata unutar digestora. Ostatak se distribuira toplovodom i služi za zagrevanje staja u kojima borave goveda od čijeg stajnjaka je ceo proces i započeo.
Po završetku procesa digestije, masa koja više nema potencijal da generiše gas se smešta u rezervoar fermentisanog ostatka gde čeka proces separacije na tečnu i čvrstu fazu. Nakon razdvajanja, tečna faza se transportuje do zemljane lagune a čvrsta faza se lageruje i koristi kao vrlo kvalitetno đubrivo, koje se vraća na poljoprivredne površine.
Opisana tehnologija predstavlja zaokružen proces koja koristi organski otpad kao glavni energent od koje se proizvodi ne samo čista električna energija već i toplota kojom se mogu grejati čitava naselja. Biogas jeste već realnost kod nas i okruženju ali imajući u vidu da su ovakva postrojenja daleko prisutnija u razvijenijim delovima Evrope, nadamo se da će i u našoj zemlji ona postati zastupljenija jer se logično nastavljaju na poljoprivredu koja je jedna od osnovnih industrijskih grana u Srbiji i regionu.
Tekst: Igor Conić
Izvor: Gradnja
"IMA 42 GODINE! JOŠ MALO BAKUTA ZA STARAČKI DOM": Glumac "udario“ na Natašu Bekvalac, digla se revolucija na Internetu
ISHITRENO SAM TO NAPISALA, OPROSTITE MI: Milena Radulović o svojoj objavi nakon dve tragedije - Osećam pritisak i strah
KRISTINA ĆUTI, RODITELJI LJUTI! KOD DANETA SA GOLIJE SVE SE PROMENILO: Gorštak otvorio srce - Mnogo mi je krivo
NIJE HTELA DA SE UDA ZA ĐOKOVIĆA NI POSLE 4 GODINE VEZE: Đorđe se oženio, a njegova bivša iznenadila objavom
KOJI SAM ZNAK U HOROSKOPU: Datum rođenja otkriva vaš znak zodijaka