Punih 15 godina čeka se na otvaranje nacionalne laboratorije za kontrolu poljoprivrednih poizvoda, pa zato, nažalost, ne čudi izveštaj iz Rusije da uvezeno voće i povrće iz Srbije ima nedozvoljene količine pesticida i nitrata, piše Blic 7. juna 2016. godine.

Ruska poljoprivredna inspekcija "Rosseljhoznadzor" otkrila je da je 10 odsto kontrolisanog uvezenog voća i povrća nezdravo i da je poreklom iz Srbije i Moldavije. Među tim proizvodima, kako su naveli, ima najviše jabuka i jagoda.

Nakon što je utvrđeno da je izvozno voće koje je prošlo kontrolu domaćih organa i institucija zemlje uvoznika otrovno, postavlja se pitanje koliko su onda zdravi poljoprivredni proizvodi u ponudi na pijacama u Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ: Žumanca pod lupom nutricioniste: evo koje jaje je organsko

- Zbog ovakvog izveštaja Vlada i Ministarstvo bi morali da preduzmu hitne mere jer je sigurno da u Srbiji ima najmanje toliko našeg otrovanog voća i povrća koliko i u Rusiji. Ovo je samo pitanje odgovornosti, pohlepe i želje za profitom. Potrebni su nam stručna obuka proizvođača, stroga kontrola i sankcije, odnosno obeštećenje za onog kome je šteta naneta - ističe Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača.

On navodi da izjave nadležnih kako su "svi poljoprivredni proizvodi u redu" predstavljaju karikaturu sistema.

Na Poljoprivrednom fakultetu smatraju da postoji samo jedno rešenje.

- Potrebna nam je nezavisna institucija u vidu nacionalne laboratorije koja bi uzimala uzorke od proizvođača i javno prikazivala rezultate analize. Ukoliko se pokaže da je neki proizvođač prekršio standarde, morao bi da bude sankcionisan jer jedino kazna može rešiti ovaj problem. Ovako, mi samo apelujemo na proizvođače da poštuju propise, a niko nikada nije video da je neko dobio po džepu zbog kršenja pravila - naglašava Mihajlo Nikolić, profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu.

Nikolić ne može da veruje da se i dalje čeka na nacionalnu laboratoriju za kontrolu poljoprivrednih proizvoda.

PROČITAJTE JOŠ: Organsko baštovanstvo: kako da pretvorite travnjak u povrtnjak ili cvetnu leju bez dubokog riljanja

- Oprema za takvu laboratoriju stigla je još 2001. i finansirala je Evropska unija. Koštala je četiri miliona tadašnjih maraka da bi danas veći deo te opreme bio prevaziđen, a mi je praktično nismo ni koristili - kaže Nikolić.

S druge strane, u Asocijaciji poljoprivrednika tvrde da je uvozno-izvozni lobi toliko jak da ne dozvoljavaju da radi nacionalna laboratorija.

- Problem je što standardi Evropske unije i Rusije nisu isti. Takođe, pitanje je koliko su hemijski preparati koje kupujemo ispravni. Nažalost, danas poljoprivreda ne može bez hemije, a ljudi su prinuđeni da često prskaju voće i povrće zbog prekomernih padavina - naglašava Miroslav Kiš, predsednik te asocijacije.

Nedozvoljene količine pesticida i nitrata u voću i povrću ne mogu se videti golim okom, ali u asocijaciji poljoprivrednika imaju ipak savet za kupce.

- Ono što je na oko lepo ne mora da znači da je zdravo. Recimo, jabuka koja ima crva ili rupicu sigurno nije otrovna. Takođe, sitnije jagode su zdravije od krupnijih - priča Kiš.

Prema uputstvima organizacije Serbia Organica, organski proizvod (povrće i voće) nije lako razlikovati od konvencionalno uzgajane.

Štaviše, organske poljoprivredne proizvode najčešće ne možete da razlikujete vizuelno. Crvljive jabuke i kvrgavo voće je česta zabluda potrošača koju neretko plasiraju i neki poljoprivredni proizvodjači. Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze sa organskim proizvodima već bi se pre moglo reći da su to zapušteni, a u najgorem slučaju i pogrešno tretirani proizvodi (u pogrešno vreme i/ ili sa pogrešnim pesticidima kao i neadekvatnim dozama).

Organski proizvodi često izgledaju reprezentativno (veličina, boja) mada to zavisi od mnogih drugih uslova (sortimenta, prirodnih i klimatskih uslova itd), a miris i ukus su im često intezivniji zbog povećanog sadržaja nekih materija kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti koje imaju takve karakteristike, a koje su poželjne u organskoj proizvodnji.

Zbog toga potrošač mora da obrati pažnju na sledeće: Ukoliko je proizvod proizveden u skladu sa standardima organske proizvodnje i u skladu sa zakonskom regulativom proizvođač mora, na vidljivom mesto, a prema Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije, da stavi nacionalni znak sa jasnim i vidljivim natpisom:

Organski proizvod

Nacionalni znak garantuje da je proizvod prošao kroz proces kontrole i da je sertifikovan u skladu sa strogim regulativama od strane sertifikacionog tela koje kontroliše Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Postoje i poljoprivredni proizvodi koji su još uvek u tzv. prelaznom periodu (period konverzije koji obično traje od 2 do 3 godine), ali se već proizvode metodama organske poljoprivredne proizvodnje. Oni još uvek ne mogu da budu označeni kao organski i da se obeleže nacionalnim znakom.

Oni se označavaju:

Proizvod iz perioda konverzije

Ukoliko proizvod nema ovu oznaku već samo prefikse „Bio", „Eko" ili „Organsko", to znači da nije organski proizvod.