SRPSKA NOVA GODINA: Kako je nastala i zašto je slavimo 13. januara

Naučnici su samo delimično u pravu kad kažu da je srpska Nova godina u stvari starokalendarska, po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar, pa se zove i julijanska.

- Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 12. 2. 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja - navodi istoričar dr Radmila Radić.

Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideje da u Hrvtskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata.

Čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera, koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak je Srbe toliko iritirao da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. počeli da praznuju kao „opozicionu“ javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik.

Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska „Kasina“, a sledećih godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi ratnika-invalida...

Ipak, dolazile su zatim nove generacije vaspitane pod pritiskom državne propagande da treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni. Ta propaganda je potiskivala pravoslavnu Novu godinu, koja je oduvek slavljena među Srbima kad joj je i vreme - 1. januara po julijanskom kalendaru. Njoj su prethodili Badnji dan 24. decembra stare godine, a porodični praznik Božić proslavljan je sledeća tri dana.

- S novom godinom probudio se kod nas društveni život. Veselja započinju, prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune - preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. godine reporter „Srbskih novina“.

U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan.

U Arhivu Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine, već samo za pravoslavni Božić i Mali Božić - srpsku Novu godinu. Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.

Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine Nova godina uvrštena je u državne praznike, pa su novine 1. januara 1851. izveštavale o veselom dočeku u beogradskom visokom društvu.

- Sinoć, uoči Nove godine, a po zaključeniju stare gospodin rusko-imperatorski konzul u Beogradu, g. đeneral Levšin davao je u svome konaku večernju zabavu na kojoj je najotmenije društvo prisustvovalo. Kako sat izbije dvanaest, domaćin napi svojim gostima zdravicu pozdravljajući ih sretnim novim letom - izvestio je reporter „Srbskih novina“.

Izvor: Novosti