Siniša Mali: Merićemo se uspehom naše dece

Kad sam prvi put ušla u dom Marije i Siniše Mali pomislila sam da sam greškom stigla u igraonicu. Jer, od samog ulaza prostire se veliki, šareni tepih sa iscrtanim ulicama, saobraćajnim znacima i drvećem, koji vodi do kućice i igračaka. U uglu je smeštena visoka, sjajna jelka koja je jasan znak koliko su domaćini posvećeni deci.

Kako volite da provodite praznike i u čemu vaša deca najviše uživaju tokom zime?

Marija: Praznike uglavnom iskoristimo da nekuda otputujemo zajedno sa decom, a ove godine izbor je pao na Kopaonik. Deca inače intenzivno treniraju skijanje, svi su počeli vrlo rano, Teodor sa 3, Viktor sa dve i po, a Lola sa dve godine i dva meseca. Imali smo sreće sa instruktorkom, koja je jedna od najboljih za rad sa decom i koja je uspela da Lolu odvede na žičaru Karaman i da je spusti do kraja staze. Lola je to doživela kao dnevnu rekreaciju, ništa preterano teško. Stariji sin skija već šest sezona a vozi i bord. Ne planiramo da ih spremamo za takmičenja, ali su njihovi treninzi intenzivni i približni takmičarskim.

Čemu se deca najviše raduju kad stigne Nova godina, a čemu Siniša i vi?

Marija: U našoj porodici je to niz lepih događaja jer deca svakog decembra polažu za pojas u tekvondu. Svi treniraju u klubu Galeb, matičnom klubu Milice Mandić, dobitnice zlatne medalje na Olimpijskim igrama. Kad polažu svaki put se trudimo da to angažovanje i nagradimo. A onda je 25. decembra Teodorov rođendan, a kad je jednom rođendan, sva deca treba da dobiju poklone. Tako da je ovo period velike radosti za decu, a samim tim i za nas.

Šta vam nedostaje od kada ste više angažovani u političkom životu?

Siniša: Najviše mi nedostaje vreme koje mogu da provedem sa Teodorom, Viktorom i Lolom. I pre nego što su se rodili želeo sam da budem uključen u sve što je prethodilo tom činu, išao sam sa Marijom na sve ginekološke preglede, na vežbe, i bio na svakom porođaju. Sada jedino uspevam da ih ujutru odvezem u školu i da stignem pre nego što zaspu da ih poljubim. Pokušavamo da bar vikendom budemo malo više zajedno, da odemo na Adu i vozimo bicikl kad je lepo vreme, ili da odvojimo vreme za zajednički ručak.

Većina parova ima bajkovitu priču o upoznavanju i venčanju. Kakva je vaša?

Marija: Kod nas je sve išlo nekako ubrzano. Igrom slučaja iste godine smo se vratili sa školovanja u inostranstvu, sledeće se upoznali a naredne venčali. On je bio na mom prvom intervjuu za posao u Agenciji za privatizaciju. I dan-danas tvrdi da je to bila ljubav na prvi pogled jer smo već posle dve nedelje počeli da se viđamo, a posle mesec dana je došao u moju porodičnu kuću da zajedno provedemo Uskršnje praznike. Nakon toga smo počeli da živimo zajedno.

Takođe smo tačno znali kako treba da izgleda naše venčanje i pripremali smo ga studiozno. Toliko sam sebe ubedila da ništa ne može da mi pokvari taj dan da čak i kad mi je na venčanoj haljini pukao rajsferšlus, nisam reagovala. Rešila sam da taj dan ništa ne može da me iznervira i tako je i bilo.

Na sledećoj strani pročitajte koliko su Marija i Siniša kompatibilni u braku i zašto su se odlučili na podizanje troje dece.

PageBreak

Jedan od važnih preduslova za skladan zajednički život su i zajednička interesovanja supružnika. Po čemu ste Siniša i vi slični a po čemu različiti?

Marija: To je apsolutno tačno. Možda zvuči neverovatno ali kod nas nikada nije bilo neslaganja ni oko čega. Osim u načinu vožnje, tada kreće velika bura.

Kako ste se kao osobe koje su mnogo uložile u svoje obrazovanje i karijere odlučili na troje dece?

Marija: Sve je bilo spontano. Znala sam šta želim u životu i našla sam partnera koji razmišlja na sličan način. On je odavao utisak čoveka koji je spreman da zajedno izvedemo više dece na pravi put. Bilo bi sebično da smo samo gradili karijere kad smo imali priliku da svojoj deci obezbedimo lepo detinjstvo i budućnost.

Iz današnjeg ugla, šta je to čemu težite u životu?

Marija: Naš uspeh u životu će se jednoga dana meriti samo uspehom naše dece i zbog toga se trudimo da imaju bazu iz koje će krenuti. Ta baza se ne sastoji samo u vaspitanju, već i u zdravoj ishrani, zdravom načinu života, bavljenju sportom. Kod nas u kući se svakog dana kuva, vodimo računa da to bude kvalitetno ali i da oni sami imaju svest o tome koliko je tako nešto važno. Mi smo pobornici zdravog načina života i zdrave ishrane, i normalno je da tako učimo i našu decu. Naš cilj je da ih do punoletstva naučimo svemu što možemo, a kad sami odluče šta će dalje samo klimnemo glavom i podržimo ih u tome.

Ima li Nova godina neku veću simboliku u vašem životu?

Siniša: Nama je ovaj period generalno lep jer smo tada dobili prvog sina i naša porodica je počela da raste. I zvanično smo se verili prve Nove godine koju smo proveli zajedno.

Marija: On je verenički prsten kupio još u novembru i pošto je po prirodi nestrpljiv kada su iznenađenja u pitanju dao mi ga je odmah, ali nismo znali na kojoj se ruci nosi, pa je tako on stajao na pogrešnoj do Nove godine. Tada smo otišli u Egipat, plovili smo Nilom, i za doček je prsten stavljen na pravu ruku. To je naša simbolika Nove godine.

Tekst: Jasmina Stefanović