Vesna Čipčić: Život je vredan slavlja

Kao i prilikom prošlog intervjua, Vesna Čipčić (59) nas je i ovog puta tradicionalno dočekala u svom prostranom i cvetnom dvorištu na Vračaru, na mestu na kojem je i njoj i nama uvek prijatno. Proslavljena glumica bila je puna utisaka po povratku iz Švedske gde je igrala u pozorišnom komadu "Ženski razgovori", a osvrnula se i na nedavno završeno emitovanje serije "Zvezdara" u kojoj glumi lik simpatične Anđe - čiji ćemo nastavak gledati na jesen 2013. godine na Televiziji Pink.

- Ne prija mi velika vrućina ni u proleće, a još manje leti. Više sam zimski tip (smeh).

Kako ste se proveli u Švedskoj?

- Čarobno i bajno! Publika je istinski željna nas glumaca sa ovog prostora. Bilo je zadovoljstvo podariti im tri predstave koje moram priznati da i posle 29 godina igranja i nama pričinjavaju zadovoljstvo.

Nedavno je završeno emitovanje aktuelne sezone serije "Zvezdara" u kojoj uživamo u vašem komičnom liku. Da li ste se i koliko smejali na snimanju?

- Profesionalci smo sa već toliko iskustva, pa smo u stanju da zarad dobre atmosfere zaboravimo na uslove u kojima snimamo. Naravno, to ne bi smelo da postane praksa, jer hteli - ne hteli to se odražava i na kvalitet.

Po komičnosti, ulogom u "Zvezdari" čini se da ste nas podsetili na lik Elze iz Ludih godina. Kako vam se sada čine reprize tih filmova koji se često emituju na domaćim televizijama?

- Ma, to je u odnosu na današnju produkciju bio Holivud. Nije ni čudo što taj serijal publika i voli i pamti. Radilo se ozbiljno, visokoprofesionalno i posvećeno do kraja. Malo li je?

Dok vas na televiziji najčešće gledamo u komedijama, u pozorištu ste više u dramama (Mleko, Oskar i mama Roz). Da li podjednako volite sve žanrove ili ipak imate svoje favorite?

- Pre svega se radujem dobroj ulozi, dobroj ekipi, timu i veštoj rediteljskoj palici. Podjednako uživam u oba žanra.

Pored glume koja vam je i ljubav i posao, opuštate se i slikanjem. U koje se doba dana ili noći posvećujete stvaranju?

- Kad krenem, odvažim se, uzmem kist u ruku i slikam i dan i noć. Gotovo da mi je žao da spavam (smeh). Kratki su mi i noć i dan.

Da li je tu stranu vaše umetničke ličnosti moguće razdvojiti od glume, ili se one prepliću? Da li se slikanjem odmarate od glume?

- O, da. To je posebno pitanje umetničke, kreativne slobode. Mene zapravo i gluma odmara, ali na posve drugačiji način. Klovnovi mi pružaju neograničenu slobodu i drskost koju u teatru moram da pritajim i podelim sa kolektivom. Zato su oni moja najveća intima i zato nisu na prodaju.

Šta vas najbolje odmara? Putovanja, boravak u bašti, ili nešto treće?

- Odlazak iz Beograda me čini spokojnom i srećnom.

Kako počinjete dan? Da li ste jutarnji ili noćni tip?

- Noćni, mada mi prija i rano jutro. Noć mi donosi potpuni mir koji mi je potreban kako bih se do kraja posvetila i koncentrisala na ono što radim. Jutra su lepa, ali ne u Beogradu već u Kikindi, na Divčibarama, i svakako u Rovinju.

Sa monodramom Oskar i mama Roz često gostujete po Srbiji i publika je rado gleda. U Pirotu su je pogledali đaci iz Francuske, odakle i stiže taj komad. Kakve su bile njihove reakcije?

- Čini mi se da ova moja monodrama ostavlja misionarski trag. Tema je čini takvom. Na gostovanjima imam utisak da publika očekuje komediju, ali tim pre mi je drago kad Oskar i mama Roz završe velikim aplauzom i zadovoljnom publikom, koja nakon predstave mora da razmišlja o tematu kojim se bavim.

Koju rečenicu ste najviše puta sebi ponovili u životu?

- „Raduj mu se i slavi taj život koji je istinski divan i vredan.“

Na prvoj premijeri svoje ćerke Anje Alač, da li ste imali tremu?

- Da, svakako, i to, čini mi se, veću tremu od Anje. To je prirodno. Ona je veoma ozbiljna i posvećena svojoj profesiji, tako da sam i ja poprilično mirna i spokojna pored nje.

Tekst:Nenad Blagojević