Glumac Andrija Milošević danas je jedan od najtraženijih glumaca, a iako su počeci bili teški, o njima priča sa osmehom. Danas slavi svoj 47. rođendan, a ovo su ključni momenti u njegovom životu koji su ga potpuno oblikovali.
Kao talentovani srednjoškolac Andrija je otišao od kuće veoma rano i već sa 16 godina upisao Akademiju na Cetinju. Već u studentskim danima Andrija je počeo da gradi svoje ime, priznaje i da je u jednom periodu toliko igrao i u Beogradu i u Podgorici da je bukvalno živeo u vozu.
"U srednjoj muzičkoj sam video da ima dečje pozorište u koje sam ja hteo da uđem. Nije u tom trenutku bilo predstava u Nikšiću, bilo je samo par glumaca i nije bilo scene. Nisam gledao nijednu predstavu i odjednom sam se našao u glumi. Ne znam kako", ispričao je Andrija Milošević i dodao šta je bila prekretnica za njega:
"Dolazi Boro Stjepanović i priča se o tome da će se otvoriti Akademija na Cetinju. On je osnovao Sarajevsku akademiju, i u tom trenutku za mene ništa više nije postojalo sem da upišem to. Nisam znao ni šta je gluma. Živeo sam tada kod babe i strica, saznao sam šta treba, za noć sam naučio tri teksta. Išao sam do kraja i tu nije bilo priče. Mislio sam samo ako ne budem primljen neću se više nikada pojaviti na prijemnom."
Beograd je bio san mnogih mladih glumaca, a život i građenje karijere u njemu nije bilo ni malo lako za Andriju Miloševića. U više navrata je isticao da verovatno nikada ne bi preživeo bez dobrih ljudi i prijatelja.
"Jezda mi je pravio doručak, jer sam bio gladan. Goran Jeftić mi je nalazio poslove. Nisam skapavao, ali nisam živeo u nekom blagostanju. Tada nisam razmišljao, kada mi je materijalno bilo najteže, nisam razmišljao o parama", kaže Milošević.
Slavu je stekao ulogom u "Mješovitom braku", a kako ističe, tokom snimanja, paralelno je sve vreme igrao i u pozorištu.
"Dok ja radim na televiziji, paralelno sam radio turneje, igrao predstave, igrao sam skoro trideset predstava mesečno. Putovao sam za Crnu Goru vozom. Ovde odigram predstavu, odem na voz u 22h, stignem ujutru u Podgoricu. Tamo odigram predstavu, na voz, stignem ovde... Živeo sam u vozu godinu dana", prisetio se proslavljeni glumac.
Najteži period života
Glumac se prisetio i najtežeg perioda života i sa knedlom u grlu pričao o tom periodu.
"Umrli su mi i otac i majka i jako sam teško podneo jer mnoge stvari sa njima nisam uradio. Verovao sam u jednu stvar, kada je moj otac Peko umro, posle nekog vremena mi se javio u snu i onda pet ili šest godina ni traga ni glasa od njega. Kada je bila sahrana Miše Janketića, prišao mi je čovek i kaže mi: ‘Je l’ si ti sin Peke Miloševića iz Nikšića?’, kada sam rekao jesam, on mi je rekao: ‘Ja sam njegov najbolji drug iz studentskog doma, sada živim u Americi, vazda je lepši od tebe bio’. Čovek otišao i tada sam bio presrećan, jer je takav bio moj otac i tako mi se javio. Ta veza je nešto što čoveku zatreba", kaže on i dodaje:
"On je bio specifičan tip, nežan otac. Tada sam imao dugu kosu i zvao me je 'ružo moja', takva reč je bila vrhunac nežnosti. Ono što pamtim je bilo 'ružo moja, nikad slamku sa tuđe livade', izvanredno pravedan čovek".
On se zbog jedne stvari posebno kaje.
"Imao sam tridesetak godina kada je on preminuo, ali prva impresija je bila ne upoznah ga dovoljno. Biografija svakog čoveka je malo remek-delo, pričaj sa rođacima sa kojima je odrastao kakav je bio u mladosti, a to nisam pitao. Posle mi je bilo žao", rekao je Andrija.
Sin kao najveći dar
Naslednik Relja mu je došao kao dar od Boga u periodu kada je to najviše želeo.
"Naišao je jedan period kada dođeš kući i bude prazno i Sandra i ja smo u istom momentu to osetili. Rano sam se osamostalio i vrlo rano sam prošao razne stvari, znam da opeglam, skuvam i sve sam to radio. Potrebna mi je ljubav, a ne nešto drugo. U jednom momentu smo shvatili da treba, nikada pre toga nismo, a deset godina smo bili u vezi, da otvorimo pozorište i da ostavimo nešto Beogradu. Kad se sve sublimiralo, opet mi je nešto nedostajalo i onda je Relja iz kosmosa poslao poruku: 'Ajte, bre, dogovorite se, vas sam odabrao'. Onda je on došao i preuzeo sve naše odgovornosti. Imao sam četrdeset i tri godine i nije neko doba za decu, ali bilo me je baš briga i nisam imao granice", rekao je Andrija i dodao da Relja utiča na dosta stvari.
"Ima tri godine i pitamo ga kako je bilo na rođendanu, on kaže: 'Naravno da je bilo dobro'. Ne treba potcenjivati našu decu, oni mogu mnogo toga. Dolazi vreme tih generacija koje će da promene sve naše jadne dogme, usude i mržnje, verujem u to. U vaspitavanju dece važno je da ga uvažiš odmah i deca to vole, da pomognu mami ili tati, a ne ovo što pričaju drugi ljudi. Video je Relja dosta toga, ide sa mnom svuda".
BONUS VIDEO: