Televizijska uloga kadeta Risa u seriji Vojna akademija koja mu je donela veliku popularnost i podatak da je svaku epizodu u prethodnom serijalu gledalo više od dva miliona gledalaca, nisu uticali na posvećenost i ljubav Radovana Vujovića (29) prema pozorištu.

Osim što je stalni član Jugoslovenog dramskog pozorišta (Sumnjivo lice, Metamorfoze, Otelo, Švabica, Tartif), jedan od naših najangažovanijih pozorišnih glumaca igra i u Bošku Buhi (Instant), Bitef teatru (Izopačeni), Srpskom narodnom pozorištu (Brod za lutke), Pozorištancetu Puž (Uspavana lepotica, Laza mamina maza) i Ateljeu 212 (Proslava), što znači da je ovaj mladi umetnik mesečno dvadesetak puta na pozorišnoj sceni. 

Na to što je skoro svake večeri u pozorištu Radovan gleda kao na normalno radno vreme glumaca. Konstataciju da ima dosta posla potvrđuje sa osmehom, baš kao i činjenice da od kada je diplomirao nije imao pauze u radu i da je veoma mlad dobio prvi stalni posao. 

Da li je popularnost serije Vojna akademija koju nedeljom gledamo na Radio-televiziji Srbije doprinela da televizijski obožavaoci požele da vas vide i u pozorištu?

- Televizija je medij van premca. Nakon što vas vidi na malim ekranima publika počne drugačije da vas doživljava u pozorištu nego kada pred „daskama koje život znače“ ne znaju da li ste nešto radili na televiziji. Zanimljivo je kako se televizija i pozorište dopunjuju. 

Kada ste završili fakultet, bili ste vrlo probirljivi što se uloga tiče. Da li mislite da je to bio dobar izbor i da li danas takav princip vodi do uspeha?

- Želeo sam da održim nivo i da radim samo ono u čemu sam mislio da mogu da pokažem i svoje druge strane. Mislim da je Robert de Niro rekao da „talenat leži u izboru“, i meni je to tada bila inspiracija. Ali, mladim glumcima koji danas završavaju akademiju preporučio bih da prihvate sve što im se nudi i da što više rade. I glumaca i akademija ima previše, a posla premalo, pa je luksuz odbijati uloge.

Da li ste i u privatnom životu probirljivi kao u poslu? Hrana, prijatelji, devojka?

- Jesam (smeh), a posebno sam težak kada je o izboru prijatelja reč. Tako je i sa hranom, filmovima i svim živim u životu. Moja devojka Anja kaže da to može da bude naporno (smeh). Ali, ona ima strpljenja. Svaka joj čast!

Na sledećoj strani, pročitajte nastavak zanimljivog intervjua.

PageBreak

Pošto je i ona glumica, a i upoznali ste se radeći na predstavi, pretpostavljamo da vam je zanimljivo da se međusobno pratite i poslovno?

- Iako igram u dosta predstava, uvek se potrudim da me oslobode kad Anja ima premijeru. Nismo od onih koji ne vole da pričaju o poslu kad dođu kući, nas dvoje ne prestajemo da razmišljamo o glumi. Savetujemo se, podržavamo, i volimo da čujemo mišljenje partnera.

Malo je poznato da ste odrasli u Užicu i da ste se vrlo mladi preselili u Beograd. Koliko često idete kući?

- Iz Užica sam otišao posle druge godine gimnazije, kada sam upisao faks. To je onaj period u kojem se mladi najviše kreću po gradu i izlaze, pa zato samo moja generacija zna da sam odande. Trudim se da barem jednom u dva meseca odem dole kod babe. Moji su u Beogradu, otac ovde radi od 1998. godine, mama je u penziji, a brat je završio fakultet. 

U avgustu ćete napuniti trideset godina, što može da bude prvo „svođenje računa“ u dosadašnjoj karijeri i životu. Jeste li zadovoljni sobom? 

- Zadovoljan sam svojim životom, ali isto tako osećam da sam na nekoj prekretnici jer 30 godina i jeste jubilej, okrugao broj... Osećam da se stvari tada menjaju tako da ne možete sebe više da tretirate kao klinca, niti da dozvolite drugima da to rade. 

Angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu vam je drugi stalni posao, čime malo koji mladi glumac može da se pohvali. 

- Završio sam fakultet i dobio posao u Bošku Buhi, ali nakon izvesnog vremena upravnik Jugoslovenskog dramskog Branko Cvejić pozvao me je da pređem tamo. Znači mi što sam deo pozorišta sa neverovatnom tradicijom, u kojem su igrala velika imena naše glume. O tome sam maštao dok sam studirao.

Da li vam je drago što ste sa Tijanom Pečenčić (Zimčetom) ostvarili lepu saradnju i veliku popularnost? 

- Svaka priča je manje vredna ako u njoj ne postoji ljubav ili neki par. Tijana i ja smo se upoznali na kastingu i drago mi je što nas je publika zavolela kao glumački par. 

Kako se snalazite kao muškarac u kuhinji?

- Umem ponešto da spremim, ali ne kuvam često jer se Anja i ja teško uklapamo oko ručkova. Nije da ništa ne umem, ali uglavnom ona preuzme to na sebe (a i spretnija je). 

Tekst: Nenad Blagojević