Teri Džo Dupero je devojčica koju su zvali "morsko siroče", našla se u jezivoj situaciji od koje se ledi krv u žilama. Bila je samo 11-godišnja devojčica, bez hrane, vode i zaklona, na malom plutajućem komadu plute usred Atlantika. Ipak, gotovo četiri dana kasnije ugledala je brod. Ono što se dogodilo pre toga jedna je od najneverovatnijih priča o preživljavanju na moru.
Novembar 1961. godine trebalo je da bude vreme porodičnog odmora. Porodica Dupero iz Viskonsina krenula je na putovanje Bahamima jedrilicom Bluebelle, zajedno sa kapetanom Džulijanom Harvijem i njegovom suprugom Meri. Na brodu je bila i 11-godišnja Teri Džo, koja tada nije mogla ni da nasluti da će joj se život promeniti iz korena.
Nekoliko dana sve je izgledalo kao savršen odmor. A onda je, tokom noći 12. novembra, sve krenulo po zlu.
Probudili su je krici
Teri Džo je bila u svojoj kabini kada su je probudili zvuci svađe, trčanje i vriska njenog brata. Izašla je da vidi šta se događa. Ono što je ugledala bilo je jezivo, članovi njene porodice bili su mrtvi. Kapetan Harvi ju je potom udario i naredio joj da se vrati u kabinu. Ubrzo je voda počela da prodire u brod.
Teri Džo je shvatila da Bluebelle tone. U jednom trenutku videla je Harvija sa puškom, ali je on nije ubio. Umesto toga, naredio joj je da drži konopac povezan sa čamcem za spasavanje. Konopac joj je iskliznuo iz ruku, a Harvi je skočio u vodu i otplivao prema čamcu. Devojčica je ostala sama.
U galeriji ispod pogledajte slike devojčice koja je plutala sama okeanom okružena ajkulama!
Imala je samo mali komad plute
Dok je brod nestajao pod vodom, Teri Džo je ugledala malu plutajuću platformu od plute koja je bila pričvršćena za palubu. Odvezala ju je, gurnula u more i uspela da se popne. To je bilo sve što je imala. Nije imala hranu. Nije imala vodu. Nije imala kompas, radio, signalnu raketu niti zaklon od sunca. Imala je samo mali komad plute i otvoreni okean oko sebe.
Prema kasnijem izveštaju američke Obalske straže, devojčica je na toj improvizovanoj splavi provela oko tri i po dana, odnosno približno 84 sata.
A onda su se pojavile ajkule
Jedan od najjezivijih delova njene priče bio je strah od onoga što se nalazilo ispod površine vode. Teri Džo je plutala u vodama u kojima je bilo ajkula, a kasniji opisi njenog spasavanja navode da su ajkule kružile oko malog splava.
Ali upravo ovde postoji jedan zanimljiv detalj koji je mogao da joj spase život.
Istraga Obalske straže kasnije je zaključila da je **naftna mrlja nastala nakon potonuća Bluebelle možda pomogla da se predatori drže podalje od njenog improvizovanog splava**.
Drugim rečima, ono što je moglo da predstavlja još jednu opasnost možda je, paradoksalno, stvorilo svojevrsnu zaštitu oko devojčice.
Sunce joj je pržilo kožu, a vode nije bilo
Dok je plutala, najveći neprijatelj nisu bile samo ajkule. Bili su to žeđ, sunce, iscrpljenost i dehidracija. Nije imala ništa čime bi se zaštitila od tropskog sunca. Njeno telo je sve više slabilo, a koža je bila teško izgorela.
Teri Džo je kasnije govorila da je pokušavala da ostane pribrana i da se molila da neko naiđe. U jednom trenutku, kako je kasnije ispričala, pored nje su plivali delfini. Njihovo prisustvo joj je davalo makar mali osećaj da nije potpuno sama u ogromnom okeanu.
Plutala je satima, a spasa nije bilo na vidiku
Najjezivija stvar bila je to što nije mogla da zna koliko će dugo čekati. Nije mogla da zna gde se nalazi. Nije mogla da zna da li će je neko uopšte ugledati. Samo je plutala.
Teri Džo je kasnije postala poznata kao „morsko siroče“, odnosno Sea Orphan, upravo zbog neverovatne činjenice da je kao dete ostala potpuno sama usred okeana. A onda, četvrtog dana, dogodilo se ono čemu se gotovo više nije mogla nadati.
Na horizontu se pojavila bela tačka
Dana 16. novembra 1961. posada grčkog teretnog broda **Captain Theo** ugledala je nešto neobično na pučini. Bila je to mala bela tačka. Kada su se približili, shvatili su da se na maloj splavi nalazi dete.
Teri Džo je bila toliko iscrpljena da je jedva mogla da govori. Imala je ozbiljne opekotine od sunca i bila je teško dehidrirana. Posada ju je izvukla iz vode, pokvasila joj telo, stavila vazelin na ispucale usne i davala joj male količine vode i soka od pomorandže.
Ubrzo je stigla pomoć i devojčica je prebačena u bolnicu u Majamiju. Preživela je 84 sata na otvorenom moru.
Ali tu priča postaje još neverovatnija
Dok je Teri Džo plutala okeanom, kapetan Harvi je već bio pronađen živ. On je spasiteljima ispričao da je Bluebelle doživela nesreću i da je on jedini preživeli. Mislio je da nema svedoka. Nije znao da je 11-godišnja Teri Džo još živa. Kada je saznao da je pronađena, njegova priča počela je da se raspada. Ubrzo nakon toga Harvi je izvršio samoubistvo u hotelskoj sobi.
Kasnija istraga Obalske straže zaključila je da je Harvi ubio svoju suprugu i članove porodice Dupero, a zatim namerno potopio Bluebelle. Pošto je umro pre suđenja, nikada nije odgovarao pred sudom.
Devojčica koja je odbila da bude samo žrtva
Teri Džo je nakon svega otišla da živi kod rođaka. Godinama gotovo da nije govorila o onome što joj se dogodilo. Kasnije je promenila ime u Tere Jo, delom zato što nije želela da je ljudi posmatraju samo kao žrtvu.
Tek decenijama kasnije počela je javno da govori o svom iskustvu, a 2010. godine objavila je memoare Alone: Orphaned on the Ocean, u kojima je opisala putovanje, tragediju na Bluebelle i gotovo četiri dana provedena sama na moru.
Njena priča ostala je jedan od najpotresnijih primera ljudske izdržljivosti: dete koje je izgubilo porodicu, ostalo samo usred Atlantika i ipak uspelo da dočeka spas. A možda je najjezivija činjenica od svih upravo ova: ljudi koji su je tražili nisu znali da je ona tamo. Nisu znali da postoji preživela. Ona je morala samo da izdrži dovoljno dugo da je neko slučajno ugleda.
BONUS VIDEO:
