U martu 1999. godine Australiju je potresao jedno jezivo ubistvo i najstaršniji zločin u njenoj novijoj istoriji. Devetnaestogodišnja Kerolajn Rid Robertson ubila je petnaestogodišnju plesačicu Rejčel Barber, a zatim pokušala da preuzme njen identitet.
Ono što je ovaj slučaj učinilo posebno uznemirujućim jeste činjenica da je Robertson bila bebisiterka porodice Barber i da je godinama razvijala opsesiju devojčicom kojoj je zavidela na lepoti, talentu i popularnosti.
Rejčel je imala sve ono što je Kerolajn želela
Godine 1999. Rejčel Barber bila je talentovana petnaestogodišnja plesačica i budući model. Redovno je pohađala čuvenu plesnu školu Dance Factory u Melburnu i mnogi su verovali da je čeka uspešna karijera. Bila je lepa, atletski građena, omiljena među vršnjacima i puna samopouzdanja.
S druge strane, devetnaestogodišnja Kerolajn Rid Robertson sebe je doživljavala potpuno drugačije. U svom dnevniku zapisala je da je Rejčel "zapanjujuće lepa", sa "čistom bledom kožom" i "hipnotišućim zelenim očima". Sebe je opisivala kao osobu sa "licem punim akni", "masnom smeđom kosom" i bez ikakve gracioznosti. Tokom godina koje je provela kao bebisiterka porodice Barber, njena ljubomora prerasla je u opasnu opsesiju.
U galeriji ispod pogledajte slike ubijene deojke!
Pozvala je na lažno psihološko istraživanje
Veče uoči ubistva, 28. februara 1999. godine, Robertson je pozvala Rejčel i ponudila joj da zaradi 100 dolara učestvujući u navodnom psihološkom istraživanju. Rekla joj je da nikome ne govori o tome jer bi, navodno, mogla da ugrozi rezultate studije.
Rejčel je poverovala. Posle časova u plesnoj školi 1. marta otišla je kod Robertsonove, ne rekavši porodici gde ide. Dve su zajedno tramvajem stigle do njenog stana, gde su pojele parče pice. Zatim je Robertson objasnila da će eksperiment početi kratkom meditacijom i zamolila devojčicu da zatvori oči i razmišlja o lepim stvarima.
Dok je Rejčel opušteno sedela zatvorenih očiju, Robertson joj je telefonskim kablom obmotala vrat i zadavila je.
Telo je danima krila u ormaru
Posle ubistva telo je sakrila u ormar, gde je ostalo nekoliko dana. Kasnije ga je umotala u dva ćebeta, spakovala u vojnu torbu i taksijem prevezla do očevog imanja, tvrdeći vozaču da prenosi statuu.
Na porodičnom groblju za kućne ljubimce iskopala je raku i zakopala telo. Za to vreme policija je tragala za nestalom petnaestogodišnjakinjom. Pošto Rejčel nikome nije rekla gde odlazi, istražitelji u početku nisu imali gotovo nijedan trag.
Policija je pronašla njen jezivi dnevnik
Dok je potraga trajala, Robertson se potpuno povukla u sebe. Već narednog dana na poslu je izgledala toliko loše da ju je koleginica odvezla kući. U narednim danima javljala se da je bolesna.
Istražitelji su u međuvremenu analizirali telefonske pozive porodice Barber i otkrili da je neposredno pre nestanka Rejčel razgovarala upravo sa Robertsonovom. Svedoci su potvrdili i da su ih zajedno videli u tramvaju.
Kada su 12. marta 1999. godine došli u njen stan, zatekli su Robertson bez svesti nakon epileptičnog napada, za koji se verovalo da je izazvan ogromnim stresom. Tokom pretresa pronašli su njen dnevnik, koji je sadržao niz šokantnih zapisa.
U jednom je opisivala ubistvo i uklanjanje tela, dok je u drugom detaljno navodila planove za prikrivanje zločina, uključujući čišćenje stana, iznajmljivanje kombija i obilazak mesta gde je telo zakopano.
Htela je da postane Rejčel
Najjezivije otkriće usledilo je kada je policija pronašla zahtev za izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih na ime Rejčel Barber, kao i zahtev za kredit od 10.000 dolara. Istražitelji su zaključili da je Robertson planirala da pobegne i započne novi život koristeći identitet svoje žrtve. Već 13. marta priznala je ubistvo i odvela policiju do mesta gde je zakopala telo.
Osuđena na 20 godina zatvora
Kerolajn Rid Robertson osuđena je u oktobru 2000. godine na 20 godina zatvora zbog ubistva Rejčel Barber. Sudija Frenk Vinsent rekao je da je njeno "gotovo opsesivno interesovanje" za devojčicu bilo duboko uznemirujuće i ocenio da je zločin izvršen sa izuzetnom promišljenošću i zlobom.
Tužilaštvo je kao motiv navelo opsesivnu ljubomoru prema Rejčelinoj lepoti, uspehu i popularnosti. Prema navodima forenzičkih psihijatara, Robertson je godinama pokušavala da se "ponovo izmisli" po uzoru na Rejčel, verujući da će tako postati uspešna i voljena.
Nakon ubistva dijagnostikovan joj je poremećaj ličnosti, a sud je ocenio da predstavlja ozbiljnu opasnost za svakoga ko bi mogao postati predmet njene opsesije. U zatvoru je provela 15 godina, nakon čega je 2015. godine uslovno puštena na slobodu.
Porodica žrtve tvrdila je da Robertson nikada nije pokazala iskreno kajanje. Naprotiv, tokom godina provedenih u zatvoru značajno je promenila fizički izgled kako bi što više ličila na Rejčel. Kada ju je ponovo videla, Rejčelina majka rekla je da ju je najviše pogodila sličnost u očima njene ćerke i žene koja ju je ubila.
BONUS VIDEO:
