- Evropska komisija je analizirala 1.885 uzoraka šest začina i utvrdila da je origano najproblematičniji, sa 48 odsto sumnjivih uzoraka.
- U većini spornih uzoraka origana pronađeni su nedeklarisani listovi masline, što je najčešći oblik patvorenja.
- Nalazi se odnose samo na testirane uzorke, a ne na sav origano na tržištu, pa je važna kupovina sa jasnom deklaracijom.
Gotovo da nema kuhinje u kojoj se ne nalazi bar jedna kesica origana. Dodajemo ga pici, testenini, mesu, salatama i brojnim drugim jelima, a upravo je ovaj popularni začin privukao pažnju evropskih kontrolora zbog sumnje da se često meša sa drugim biljnim materijalom.
Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da je origano bio najproblematičniji među šest analiziranih začina.
Gotovo polovina uzoraka bila je sumnjiva
Evropska komisija je u okviru koordinisane kontrole sprovedene od 2019. do 2021. godine analizirala 1.885 uzoraka origana, bibera, kima, kurkume, paprike i šafrana. Urađeno je gotovo 10.000 analiza kako bi se proverila autentičnost i čistoća začina.
Kod origana je čak 48 odsto analiziranih uzoraka ocenjeno kao sumnjivo na patvorenje, što je bila najviša stopa među posmatranim začinima. U većini takvih slučajeva pronađeni su listovi masline, koji nisu bili deklarisani kao sastojak proizvoda. Poređenja radi, sumnjivi uzorci pronađeni su kod 17 odsto analiziranog bibera, 14 odsto kima, po 11 odsto kurkume i šafrana, dok je kod paprike i čilija taj procenat iznosio šest odsto.
Zašto se origano meša sa drugim biljem?
Začini, naročito oni koji se prodaju usitnjeni, mogu biti podložni različitim vrstama patvorenja. Evropska komisija navodi da među najčešće prakse spadaju delimična zamena deklarisane biljke drugom biljnom vrstom, dodavanje materijala koji povećava masu ili zapreminu, kao i korišćenje nedozvoljenih boja kako bi proizvod izgledao privlačnije.
Kod origana su upravo nedeklarisani biljni materijali bili dominantan problem, a listovi masline pronađeni su u većini sumnjivih uzoraka.
Razlog zbog kojeg je takvu prevaru potrošaču teško da primeti jeste i sam oblik proizvoda. Kada je biljka osušena i usitnjena, mnogo je teže golim okom utvrditi od čega se tačno sastoji sadržaj kesice.
Ovaj podatak je zanimljiv, ali ga ne treba tumačiti tako da je 48 odsto svog origana u Evropi bilo patvoreno. Evropska komisija navodi da kontrola nije bila zamišljena kao reprezentativna slika kompletnog tržišta Evropskog ekonomskog prostora. Ona je trebalo da pokaže koliko su određene vrste začina podložne nepravilnostima i kakve se prakse mogu pojaviti u lancu snabdevanja.
Ukupno gledano, od 1.885 analiziranih uzoraka svih šest začina, 17 odsto bilo je sumnjivo na patvorenje.
Kako onda birati origano?
Rezultati ovog istraživanja ne znače da potrošači mogu pouzdano da utvrde autentičnost origana jednostavnim kućnim testom. Zato je najvažnije kupovati proizvode sa jasnom deklaracijom, od proizvođača koji navodi poreklo i sastav proizvoda.
U galeriji pogledajte kako izgleda moderna akrilna kuhinja, koju Srbi sve češće biraju!
Posebno treba imati na umu da se najteže uočavaju nepravilnosti upravo kod začina koji su već mleveni ili usitnjeni. Ono što izgleda kao obična kesica suvog origana može sadržati mnogo više biljnih sastojaka nego što očekujemo, ali to se pouzdano može utvrditi tek odgovarajućom analizom.
Napomena: Rezultat analize se odnosi na uzorke koji su testirani, a ne na sav origano koji se prodaje u Evropi.
BONUS VIDEO